Владимир Ивић има привилегију да најзначајније хришћанске празнике проводи у земљама које су снажно утицале на њихов развој. Ове године први пут ће јаја туцати у Русији.
- Руси славе Ускрс по јулијанском календару. Грци Божић славе 25. децембра, а Ускрс славе кад ми и Руси. Практични су по том питањи. Сада су и у Грчкој празнични дани, па породица може да се окупи – прича Ивић.
У Русији је од почетка године. Најупечатљивији утисак је величина земље.
- Тек сад кад радим у Русији схватам колико је ово пространа земља. Реч „огромно“ овде добија нови смисао. Највише времена проводимо на путовањима. Пошто је аеродром у Краснодару затворен користимо аеродром у 300 километара удаљеном Ставропољу. На утакмицу против ЦСКА у Москви смо прво путовали четири сата аутобусом до Ставропоља, па три сата авионом до Москве, а онда још сат ипо до хотела. До Санкт Петербурга путујемо још дуже. Понекад се и не враћамо у Краснодар. После утакмице против Ахмата у Грозном одмах смо отишли у Москву, 2000 километара далеко – прича Ивић.
Последњих дана прошле године Ивић је одлучио да прекине борбу за освајање треће титуле шампиона Израела. Напустио је Макаби из Тел Авива, са којим је освајајући првенства 2017/18. и 2018/19. оборио мноштво рекорда у израелском фудбалу и прешао на клупу Краснодара. Сео је на клупу осмог тима на табели руске Премијер лиге знајући да напредак на табели неће донети изалазак на европску сцену.
Одлуку лако објашњава.
- Понуду Краснодара доживео сам као велики спортски изазов. Руски клубови ће се једног дана вратити у европски фудбал. До тада може да се уради велики посао и испуни план договорен са власником клуба Сергејом Галицкијем. Свиделе су ми се његове идеје, а Краснодар даје велике могућности и да их испунимо.
После три ипо месеца рада каже да је добро проценио кад је одлучио да се из Тел Авива пресели у град на југу Русије.
- Краснодар предђачи у руском фудбалу организацијом и коришћењем савремених технолгија. Доступно је све што постоји у данашњем фудбалу. То ме је највише импресионирало. Макаби, на пример, није имао теретану, па смо новац уштеђен ограничењима за куповину играча искористили да је направимо. Камп Краснодара делује као свемирски центар, имамо опрему какву има мало клубова на свету. Почети рад у таквим условима даје велику елан.
Ивић не крије да му је велики мотив да оствари план Галицког.
- Краснодар има једну од најбољих академија за развој младих играча. У првом тиму је тренутно шест играча из омладинске школе. Жеља власника клуба је да једног дана на утакмицу изађе тим састављен од једанаест играча из академије. Признајем да је и мени та идеја веома занимљива. Такав тим није направљен у свету вероватно од првих деценија прошлог века.
Од првог дана рада бацио се на посао да у академији стаса цео први тим Краснодара.
- Академија и први тим не раде у истом спортском центру, тако да се не срећемо. Разговарам, наравно, са директором школе и тренерима, гледам утакмице младог тима, раде то и моји сарадници, и пратимо појединачно играче од којих очекујемо да пређу у први тим. Академија је независна у раду, не инсистирамо да јуниорски тимови играју као и први тим, али нам је приступ сличан. У клубу сви воле офанзиван фудбал, игру с великим поседом лопте, брз прелазак из одбране у напад... Омладинци су први у лиги, на лето ћемо видети ко ће од јуниора прећи у први тим. Верујем да ће се број играча из академије за две-три сезоне повећати толико да ћемо моћи да саставимо комплетан тим.
Остварењу плана помаже ситуација у којој се налази руски фудбал. Много странаца је напустило руске клубове и оставило више простра за домаће играче. Ивић открива да је на необичан начим морао да прилагоди новом тиму.
- Менталитет руских играча је веома интересантан. Дисциплиновани су, вредни и воле да напорно раде. Током припрема било је тренинга кад сам морао да успоравам играче, да их заустављам, да им наређујем да се више одмарају. И поред тога неки су хтели да раде додатно. Објашњавали су ми да желе што више да ураде док су на припремама. Немам ништа против, и ја волим да напорно тренирамо, али било је ситуација кад сам морао да мењам план.
Прилагођавање ситуацији је и систем такмичења осмишљен да се попуне празнине настале удаљавањем руских клубова и репрезентација из међународних такмичења. Најзанимљивију промену је претрпео Куп Русије. Направљен је систем сличан квалификацијама за евро-купове. Поражени испадају са „главне“ на „регионалну стазу“, на крају се финалисти сваке „стазе“ срећу у финалу за трофеј.
- Нисам знао какав је систем такмичења. Куп је свуда у свету мање-више исти. Изненадио сам се кад су ми после пораза од ЦСКА рекли да настављамо такмичење, само у другој групи. Мислио сам да се шале са мном, јер су утакмице осмине финала Купа против ЦСКА била моје прве у Краснодару. Кад су ме убедили, схватио сам да имамо другу шансу да освојимо Куп. Сад смо у полуфиналу „регионалне стазе“, играћемо 19. априла против Крила совјетов. Ако победимо играћемо вероватно против Спартака за пласман у финале Купа. Надам се да ћемо стићи до Москве.
У организацији Купа Русије Ивић види оно чему је тежио кад је одлучио да напусти Макаби и Израел.
- Руска лига је много јача од израелске. Игра се бољи фудбал, више је квалитетнијих играча, а снага тимова је боље уједначена. Зенит је тренутно испред, али иза њега је велика група клубова за које не може да се каже ко је бољи. Ростов, Спартак, ЦСКА, Динамо, Ахмат, па и Краснодар су прилично изједначени. Сви су један иза другог на табели. Разлике су мале и неизвесност је велика. И ритам је захтеван. За 45 дана играли смо девет утакмица. То од играча и тренера извлачи најбоље, баш оно што лично желим – каже Владимир Ивић.
БИВШИ НА ОКУ
Далеко од очију није увек и далеко од срца. Ивић пажљиво прати шта се дешава у клубовима у којима је радио пре Краснодара.
- Макаби је мало пао, играће у квалификацијама за Лигу конференције. Велики је то клуб, вратиће се опет на врх. ПАОК не може до титуле, надам се да ће освојити Куп Грчке. И Вотфорд ми је „на оку“. Тешко ће до баража за пласман у Премијер лигу. Најпажљивије пратим Партизан. То је мој клуб. Надам се да ће се стабилизовати – рекао је Ивић.
ЈОКАНОВИЋ НА ВЕЗИ
Ивић је претходних година „газио“ по стопама Славише Јокановића. Играли су, различитих сезона у Партизану. Прво Јокановић, па Ивић, радили су у Макабију и Вотфорду.
Сада су противници у Русији. Јокановић је тренер московског Динама. Пренствени дуел је добио Ивић (3:1).
- Поносан сам на победу против Динама. Јокановић је један од најбољих тренера у историји српског фудбала. Са Партизаном је освојио две „дупле круне“, био шампион на Тајланду. Макаби је увео у Лигу шампиона. Увео је два клуба из Чемпионшипа у Премијер лигу, Вотфорд и Фулам, мало је тренера који су нешто слично урадили. Радио је и у Премијер лиги. Веома га поштујем. Чујемо се повремено, његови савети су драгоцени. Жао ми је што не можемо чешће да се виђамо. Ради веома добар посао у Динаму – каже Ивић.
ТРОФЕЈИ ВЕРНИ ПРАТИОЦИ
Владимир Ивић (46) је играо за зрењанински Пролетер, Партизан, Менхенгладбах, Арис и ПАОК.
Тренерску каријеру је почео у ПАОК-у с којим је освојио Куп Грчке 2017. За тај успех је проглашен најбољим тренером у Грчкој у сезони 2016/17.
Са Макабијем из Тел Авива је освојио два првенства Израела (2018/19, 2019/20), Лига куп 2019. и Супер куп 2019.
У августу 2020. је преузео Вотфорд, члана енглеског Чемпионшипа. Радио је четири месеца. Од ћудљивог газде клуба Ђина Поца добио је отказ неколико дан пошто је проглашен најбољим менаџером Чемпионшипа у новембру.
У јуну 2022. се вратио у Макаби, а од 4. јануара је тренер Краснодара.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
