Vladimir Ivić: Život u svemirskom centru

Vladimir Ivić ima privilegiju da najznačajnije hrišćanske praznike provodi u zemljama koje su snažno uticale na njihov razvoj. Ove godine prvi put će jaja tucati u Rusiji.

- Rusi slave Uskrs po julijanskom kalendaru. Grci Božić slave 25. decembra, a Uskrs slave kad mi i Rusi. Praktični su po tom pitanji. Sada su i u Grčkoj praznični dani, pa porodica može da se okupi – priča Ivić.

U Rusiji je od početka godine. Najupečatljiviji utisak je veličina zemlje.

- Tek sad kad radim u Rusiji shvatam koliko je ovo prostrana zemlja. Reč „ogromno“ ovde dobija novi smisao. Najviše vremena provodimo na putovanjima. Pošto je aerodrom u Krasnodaru zatvoren koristimo aerodrom u 300 kilometara udaljenom Stavropolju. Na utakmicu protiv CSKA u Moskvi smo prvo putovali četiri sata autobusom do Stavropolja, pa tri sata avionom do Moskve, a onda još sat ipo do hotela. Do Sankt Peterburga putujemo još duže. Ponekad se i ne vraćamo u Krasnodar. Posle utakmice protiv Ahmata u Groznom odmah smo otišli u Moskvu, 2000 kilometara daleko – priča Ivić.

Poslednjih dana prošle godine Ivić je odlučio da prekine borbu za osvajanje treće titule šampiona Izraela. Napustio je Makabi iz Tel Aviva, sa kojim je osvajajući prvenstva 2017/18. i 2018/19. oborio mnoštvo rekorda u izraelskom fudbalu i prešao na klupu Krasnodara. Seo je na klupu osmog tima na tabeli ruske Premijer lige znajući da napredak na tabeli neće doneti izalazak na evropsku scenu.

Odluku lako objašnjava.

- Ponudu Krasnodara doživeo sam kao veliki sportski izazov. Ruski klubovi će se jednog dana vratiti u evropski fudbal. Do tada može da se uradi veliki posao i ispuni plan dogovoren sa vlasnikom kluba Sergejom Galickijem. Svidele su mi se njegove ideje, a Krasnodar daje velike mogućnosti i da ih ispunimo.

Posle tri ipo meseca rada kaže da je dobro procenio kad je odlučio da se iz Tel Aviva preseli u grad na jugu Rusije.

- Krasnodar predđači u ruskom fudbalu organizacijom i korišćenjem savremenih tehnolgija. Dostupno je sve što postoji u današnjem fudbalu. To me je najviše impresioniralo. Makabi, na primer, nije imao teretanu, pa smo novac ušteđen ograničenjima za kupovinu igrača iskoristili da je napravimo. Kamp Krasnodara deluje kao svemirski centar, imamo opremu kakvu ima malo klubova na svetu. Početi rad u takvim uslovima daje veliku elan.

Ivić ne krije da mu je veliki motiv da ostvari plan Galickog.

- Krasnodar ima jednu od najboljih akademija za razvoj mladih igrača. U prvom timu je trenutno šest igrača iz omladinske škole. Želja vlasnika kluba je da jednog dana na utakmicu izađe tim sastavljen od jedanaest igrača iz akademije. Priznajem da je i meni ta ideja veoma zanimljiva. Takav tim nije napravljen u svetu verovatno od prvih decenija prošlog veka.

Od prvog dana rada bacio se na posao da u akademiji stasa ceo prvi tim Krasnodara.

- Akademija i prvi tim ne rade u istom sportskom centru, tako da se ne srećemo. Razgovaram, naravno, sa direktorom škole i trenerima, gledam utakmice mladog tima, rade to i moji saradnici, i pratimo pojedinačno igrače od kojih očekujemo da pređu u prvi tim. Akademija je nezavisna u radu, ne insistiramo da juniorski timovi igraju kao i prvi tim, ali nam je pristup sličan. U klubu svi vole ofanzivan fudbal, igru s velikim posedom lopte, brz prelazak iz odbrane u napad... Omladinci su prvi u ligi, na leto ćemo videti ko će od juniora preći u prvi tim. Verujem da će se broj igrača iz akademije za dve-tri sezone povećati toliko da ćemo moći da sastavimo kompletan tim.

Ostvarenju plana pomaže situacija u kojoj se nalazi ruski fudbal. Mnogo stranaca je napustilo ruske klubove i ostavilo više prostra za domaće igrače. Ivić otkriva da je na neobičan načim morao da prilagodi novom timu.

- Mentalitet ruskih igrača je veoma interesantan. Disciplinovani su, vredni i vole da naporno rade. Tokom priprema bilo je treninga kad sam morao da usporavam igrače, da ih zaustavljam, da im naređujem da se više odmaraju. I pored toga neki su hteli da rade dodatno. Objašnjavali su mi da žele što više da urade dok su na pripremama. Nemam ništa protiv, i ja volim da naporno treniramo, ali bilo je situacija kad sam morao da menjam plan.

Prilagođavanje situaciji je i sistem takmičenja osmišljen da se popune praznine nastale udaljavanjem ruskih klubova i reprezentacija iz međunarodnih takmičenja. Najzanimljiviju promenu je pretrpeo Kup Rusije. Napravljen je sistem sličan kvalifikacijama za evro-kupove. Poraženi ispadaju sa „glavne“ na „regionalnu stazu“, na kraju se finalisti svake „staze“ sreću u finalu za trofej.

- Nisam znao kakav je sistem takmičenja. Kup je svuda u svetu manje-više isti. Iznenadio sam se kad su mi posle poraza od CSKA rekli da nastavljamo takmičenje, samo u drugoj grupi. Mislio sam da se šale sa mnom, jer su utakmice osmine finala Kupa protiv CSKA bila moje prve u Krasnodaru. Kad su me ubedili, shvatio sam da imamo drugu šansu da osvojimo Kup. Sad smo u polufinalu „regionalne staze“, igraćemo 19. aprila protiv Krila sovjetov. Ako pobedimo igraćemo verovatno protiv Spartaka za plasman u finale Kupa. Nadam se da ćemo stići do Moskve.

U organizaciji Kupa Rusije Ivić vidi ono čemu je težio kad je odlučio da napusti Makabi i Izrael.

- Ruska liga je mnogo jača od izraelske. Igra se bolji fudbal, više je kvalitetnijih igrača, a snaga timova je bolje ujednačena. Zenit je trenutno ispred, ali iza njega je velika grupa klubova za koje ne može da se kaže ko je bolji. Rostov, Spartak, CSKA, Dinamo, Ahmat, pa i Krasnodar su prilično izjednačeni. Svi su jedan iza drugog na tabeli. Razlike su male i neizvesnost je velika. I ritam je zahtevan. Za 45 dana igrali smo devet utakmica. To od igrača i trenera izvlači najbolje, baš ono što lično želim – kaže Vladimir Ivić.