Неизвестан опстанак једног од симбола југословенског фудбала и распада земље

Пољуд, најлепши стадион у некадашњој Југославији, губи битку с временом. Градска власт Сплита покренула је обимну расправу на тему будућности чувеног здања. Обнова је мање прихватљивија од рушења и градње новог стадиона.

Пољуд је саграђен пред Медитеранске игре 1979. по пројекту архитекте Бориса Магаша. Смелим конструкцијским решењем с кровом у облику шкољеке и напредном технологијом коју су користила тадашња моћна југословенска грађевинска предузећа никао је један од најатрактивнијих стадиона у Европи.

Стадион у Сплиту је временом постао споменик на златно време југословенске економије и доба најбољег фудбала од Вардара до Триглава. Поприште је и неких од најузбудљивијих утакмица репрезентације Југославије, попут утакмице против Бугарске (3:2) у квалификацијама за Првенство Европе 1984.

Пољуд је као симбол моћи Југославије био и симбол њеног распада. Прекинута утакмица Хајдук - Партизан и паљење југословенске тробојке 26. септембра 1990. увод су у крвави распад велике земље.

Сада се распада и Пољуд. Време га нагриза и стадион пропада.

Градске власти Сплита заједно са Хајдуком су понудили четири верзије.

Прва је обнова која би стадион довела у стање из 1979.

Друга је постављање нове конструкције крова и уклањање атлетске стазе због повећања капацитета.

У трећој варијанти Хајдуку би било понуђено да на другој локацији сагради нови стадион, а Пољуд би служио за одржавање других спортских догађаја и концерата.

Последња, можда и најмање реална варијанта, је рушење Пољуда и градња новог стадиона на истом месту.

Пресуда је за сада неизвесна.

На одлуку ће можда утицати дешавања у Малезији. Стадион у Шах Аламу, сагређен 1990, је мало увећана копија „Пољуда”. Влада Малезије је одлучила да га сачува и за реновирање потрошила 160 милиона евра.