ИМА НЕКА ТАЈНА ВЕЗА - Са Брда се види Америка

Има нека тајна веза између Чукаричког и клубова из МЛС-а, а историја сеже 25 година уназад, када је Предраг Преки Радосављевић први кренуо преко Атлантика да Американце учи "сокер". Истина, тада као играч Црвене звезде, али је пре тога с поносом у млађим категоријама носио дрес клуба са Бановог брда, где је и одрастао.

Тачно две деценије касније, на пут преко "баре" из Чукаричког се отиснуо Лука Стојановић. Чикаго није имао дилему, желео је у том тренутку једног од најбољих играча екипе са Бановог брда. И први трансфер је ускоро озваничен. Истина било је то "зло" доба короне, али је Стојановић успео да отвори врата саиграчима. Редом су „прелазили“ преко „баре“ голман Ђорђе Петровић, па млади Никола Петковић, а последњи у низу у град Анђела сели се још један чувар мреже Новак Мићовић.

СТОЈАНОВИЋ: ИГРАЛИ СМО У ДИЗНИЛЕНДУ

Лука Стојановић је стигао у Чикаго средином 2019. године, када је корона већ увелико „дивљала“ целим светом. Уместо на фудбалском терену, почетак америчке авантуре обележио је рад испред зграде у највећем српском граду на другом континенту.

- Пре него што сам почео да размишљам о Америци имао сам неколико примамљивих понуда у Европи. Ипак, МЛС ми је деловала у том тренутку занимљиво. Мало сам се распитао о земљи, генерално фудбалу, животу. Добио сам само позитивне одговоре, а када је већ тако, после разговора са људима из Чукаричког и породицом, одлучио сам да одем преко "баре"  – истакао је Лука Стојановић, који је са успехом скоро три сезоне носио дрес Чикага.

Отишли сте у најтеже време већ је увелико била корона?

- Тачно. Све је било затворено. Било је тешко за живот у Чикагу, али и фудбал генерално. Уз то, имао сам у повреду, морао сам на операцију, тако да прву годину у Америци и не памтим по добром. Ипак, после тога је све било лакше. 

Како сте тренирали у доба короне?

- Углавном смо трчали самостално по парковима, радили смо мало испред зграде. Буквално смо сликали где смо трчали и слали тренеру. Тако је било сваке недеље, добијали смо потом извештаје и нове програме за следећу недељу.

Ускоро сте се вратили на терен, како је то изгледало?

- Као и у НБА. Били смо у Орланду, тачније у "балону" у Дизниленду. Тамо се играо турнир који је трајао четири недеље, по групама. Нешто слично као Лига Европе, рецимо. Касније се све вратило у нормалу, кренула је лига, 25 утакмица и све је било готово до новембра.

Отворили сте врата саиграчима из Чукаричком, имали сте добре партије у Чикагу?

- Пре мене из српског фудбала је отишао још један бивши играч Чукаричког Преки Радосављевић. У Америку сам стигао 25 година после њега. Фудбал као фудбал је одличан, има доста младих играча. Лига се отвара, из године у годину, већи је новац, улагања. Сигурно да сваки следећи играч који је отишао после мене у МЛС је имао и веће могућности. Из ове лиге се лакше прелази у неку од најбољи европских. Не сумњам да ће се то десити са голманима Петровићем и Мићовићем, односно Петковићем.

Какав је Чикаго за живот, знамо да је српска дијаспора заиста велика у том граду?

- Све што није везано за фудбал, доста је напредније од онога што сам виђао пре одласка у Америку. Требало ми је неких шест месеци да уђем у тај амерички ритам. Све се ради преко апликација, нарочито је то било изражено у доба короне. У Чикагу генерално има доста људи са простора бивше Југославије. Није ми било тешко у смислу хране, јер има српских ресторана. У тренутку када сам тек стигао имао сам осећај да је град превелик за мене. После тога ми се свидело.

Шта вам је најчудније било када сте стигли у Чикаго, генерално у МЛС?

- Најчудније ми је било да поразе не схватају трагично. Све виде као неки нови изазов, односно прилику да се у следећем мечу поправе. Генерално нисам доживео у Европи да се тако лако прихватају порази, као што је то случај у Америци. Можда ме је то мало и променило. Да би знао да победиш и да цениш успех у једном тренутку мораш и да изгубиш. Променио сам размишљање у том смислу.

Шта схватају трагично, да ли се око нечега нервирају?

- Ништа не схватају трагично, можда само замерају играчима ако примете да су негативни. Мада тога нема много. Генерално воде нормалне животе. На све гледају са позитивне стране.

 Где је најбоља атмосфера?

- У Сијетлу. Сваки клуб има стадион од 50 до 60 хиљада места. Чак и они што су са мањим капацитетима, буквално све распродају унапред за наредних десет година. Најлепши стадион дефинитивно има Атланта.

Коју утакмицу ћете памтити?

- Победу против Њујорк Ред Була. На тој утакмици сам дао два гола за шест минута. Мислим да ми је то најупечатљивија утакмица. Добар сам био и на дебију против Сијетла, затим против Интер Мајамија.

Шта вам недостаје из Америке?

- Генерално у Америци све покушавају да подигну на виши ниво. То је нешто што нисам осетио у Европу. Мислим на однос између играча, управе, организације. Такву пажњу заслужује сваки играч. Маркетинг, медији, комуникација, све је врхунски је уређено.

После вас су редом одлазили Петровић, па Петковић и на папире сада чека Мићовић, да ли су вас питали за савет?

- Јесу. Дао сам им савет да одмах прихвате понуду из МЛС-а јер ће тамо имати времена да напредују. Самим тим што се за Ђорђа Петровића интересују велики тимови, значи да добро тамо ради и да отвара вата следећем. Ево сад иде и наш други голман. Драго ми је да ће Петковић и Мићовић кренути нашим стопама. У овоме морају да виде велику шансу да направе корак напред у каријери. Могу да науче доста о свему, а онда и да "закаче" лигу петице.

Да ли бисте се поново вратили у МЛС?

- Наравно. Било је неких преговора прошле године. Желео сам да останем у МЛС-у, али сам добио понуду коју је било тешко одбити. Иначе, био сам близу да потпишем за један клуб.

У трансферима захваљујући добром раду управе клуба односно Драгана Обрадовића, Владимира Матијашевића и Горана Гркинића већ се виде резултати, може ли клуб корак даље у Европи?

- Чукарички има амбицију да игра групну фазу Лиге Европе и сваке године се оформи тим за међународну сцену. Ове године свима је циљ да будемо међу прва три тима. Биће ми драго ако будем део тога - искрен је Стојановић, један од најбољих играча Чукаричког.

ПЕТРОВИЋ: ЗА ВАСКРС У НАШОЈ ЦРКВИ У БОСТОНУ

Кад је одлазио са Бановог брда, Ђорђе Петровић је већ стекао статус репрезентативца Србије. Препознали су и у стручном штабу Орлова квалитет који је у Чукаричког „избрусио“ Оливер Ковачевић, препознали су потенцијал момка рођеног у Костолцу и „преко Баре“, па је уследио ангажман у Њу Ингланд револушну.

Петровић је имао сезону из снова у клубу из Бостона. Иако његов клуб није успео да се пласира у плеј-оф МЛС лиге, бивши чувар мреже Чукаричког је био најбољи појединац тима, уврштен је и у идеални тим сезоне. Медији у Енглеској већ виде Петровића у неком од најбољих тимова у Премијер лиги, с обзиром на то да је неколико голмана из МЛС лиге потписивало уговоре са тимовима из најјаче лиге света. Овога пута, Петровић је ипак причао о начину живота у Бостону:

- Због бројних обавеза у клубу, честим путовања, нема много слободног времена. Углавном се храним у клубу, ту имамо доручак и ручак... Понекад са супругом Ђином, која је сада са мном овде, спремимо вечеру код куће или одемо у неки ресторан. Ако ме питате где бих госте одвео на вечеру, то би вероватно био италијански ресторан „Контеса“, налази се на врху хотела, у центру града, са прелепим погледом, одличном храном. Или, можда, ресторан Палп, познат по сјајном стеку.

Бостон, главни град америчке савезне државе Масачусетс, налази се на источној обали САД-а, што има доста специфичности, како сте се снашли на почетку?

- Кад сам долазио овде, сви су ми причали да је Бостон „најевропскији“ град у Америци. Сад кад сам већ доста пропутовао, имао сам прилике да се уверим да је заиста тако. Ово је пре свега мултикултурална средина, има људи свих раса, вера и нација. Град је мањи од Београда, али има сличности. На пример, путовања до посла и са посла од по сат времена због саобраћајних гужви – насмејао се Петровић.

Ко вам је помогао по доласку у Америку?

- Много ми је помогао Илија Столица, који је у сезони 2010/11. играо управо за Њу Ингланд. Дао ми је контакт једног нашег човека, за којег слободно могу да кажем да ме је овде дочекао као сина. Био је ту за мене око свега, посебно због чињенице да је мој енглески био прилично слаб кад сам дошао овде. Одржавамо контакт, долази на сваку нашу утакмицу, срећом близу живимо, на пет минута колима један од другог. Временом, упознали смо још наших људи, али овде нема толико слободног времена. Кад год га буде, уграбимо прилику да се дружимо.

Место окупљања наших људи у Бостону је црква Светог Саве, која се налази у делу града под називом Кембриџ, да ли ћете тамо прославити и Васкрс?

- Српска православна црква је на десетак минута вожње колима од центра. Баш ћемо ићи за наш Ускрс тамо, сигурно ће бити пријатно у друштву наших људи.

Бостон је познат као спортски град, па је у култури живљења сваког становника овог града и одлазак на велике утакмице, каква је култура навијања у Америци?

- Гледао сам отварање НБА сезоне кад су Бостон Селтикси били домаћини. То је заиста био спектакл, прелеп доживљај, Американци направе врхунски шоу. Уз све то, обожавам НБА, гледам ту лигу од малих ногу. Тренутно је Тејтум најпопуларнији кошаркаш, али Бостон заиста има одличан тим. Требало је пре неколико дана да гледам и меч против Атланте, али смо добили препоруку да не идемо, с обзиром на то да није било такмичарског значаја. Присуствовао сам и утакмици бејзбола, гледао сам Ред Соксе, али тај спорт на мене није оставио јак утисак. Вероватно због тога што га никад раније нисам гледао, слабо познајем и правила, па искрено нисам баш ни уживао. За разлику од осталог дела публике на стадиону. Требало је да гледам и амерички фудбал, односно локални тим Пејтриоте, али нисам успео ове сезоне – закључио је Петровић.

ПЕТКОВИЋ: ИДЕМ У ПОЗИТИВНОМ СМЕРУ

Николи Петковићу одлазак са репрезентацијом Србије почетком године на америчку турнеју одмах се исплатио. Млади дефанзивни везиста запао је за око челницима Шарлота, а са Бановог брда у Северну Каролину отишао је за три милиона евра. Тренутно игра за млади тим овог клуба, али очекује да ће већ наредне сезоне наћи место и најјачој лиги Америке.

- Пре мене у САД су из Чукаричког отишли Лука Стојановић, који је играо за Чикаго, као и Ђорђе Петровић, који је члан Њу Ингланда. Обојица имају само позитивна искуства у МЛС, играли су одлично, брзо су се уклопили. Петровић је постао и најбољи голман првенства. Радује ме чињеница да је квалитет овог такмичења све бољи, да има много одличних странаца, да је све више играча који из ове лиге одлазе у реномиране европске клубове. На мени је да наставим да се развијам у позитивном смеру. У сваком случају добро сам се снашао, али ово је још период адаптације. Још једном, желим све најбоље мојим саиграчима из Чукаричког, надам се да ћу их гледати у групној фази неког од европских такмичења у наредној сезони. Сигуран сам да имају квалитет за то, а клуб заслужује да направи још један искорак – истакао је млади Никола Петковић.

МИЋОВИЋ: НА ВЕЗИ СА ЈОВЕЉИЋЕМ

Стопама Ђорђа Петровића кренуо је и Новак Мићовић, још један голман који је из Чукаричког стигао до МЛС лиге. Он је имао готово идентичан развојни пут, као и Петровић прошао је омладинску школу клуба са Бановог брда, калио се у екипи ИМТ-а, а потом потписао уговор са екипом „преко Баре“, његов избор био је Лос Анђелес Галакси.

- Још увек чекам визу, па ћу одмах потом отпутовати у Америку. Распитивао  сам се о ономе што ме чека тамо. Срећом, имао сам кога да питам, пре мене су у МЛС лигу отишли већ Лука Стојановић, Никола Петковић и Ђорђе Петровић. Управо ми је претходник на голу Чукаричког дао највише савета, објаснио ми о каквој се лиги ради и упозорио ме на чињеницу да ћу имати много више посла него у Супер лиги. Једноставно, у МЛС лиги се игра далеко отвореније, са много више удараца на гол противника, али радујем се томе – казао је Мићовић.

У Лос Анђелес Галаксију Мићовићу саиграч ће вам бити репрезентативац Србије Дејан Јовељић?

- ЛА Галакси је најпопуларнији клуб у САД, познат и широм света. То сам знао и пре него што сам потписао уговор са овим клубом. Чуо сам се са новим тренером, спортским директором... И наравно, са Јовељићем, који ми је говорио не само о будућим саиграчима и новом клубу, лиги, већ и начину живота. Лос Анђелес је једна од светских метропола, са скоро десет милиона становника, више него што има читава Србија. Али, тек треба да одем тамо, па ће бити више простора за утиске са лица места – казао је Мићовић.