IMA NEKA TAJNA VEZA - Sa Brda se vidi Amerika

Ima neka tajna veza između Čukaričkog i klubova iz MLS-a, a istorija seže 25 godina unazad, kada je Predrag Preki Radosavljević prvi krenuo preko Atlantika da Amerikance uči "soker". Istina, tada kao igrač Crvene zvezde, ali je pre toga s ponosom u mlađim kategorijama nosio dres kluba sa Banovog brda, gde je i odrastao.

Tačno dve decenije kasnije, na put preko "bare" iz Čukaričkog se otisnuo Luka Stojanović. Čikago nije imao dilemu, želeo je u tom trenutku jednog od najboljih igrača ekipe sa Banovog brda. I prvi transfer je uskoro ozvaničen. Istina bilo je to "zlo" doba korone, ali je Stojanović uspeo da otvori vrata saigračima. Redom su „prelazili“ preko „bare“ golman Đorđe Petrović, pa mladi Nikola Petković, a poslednji u nizu u grad Anđela seli se još jedan čuvar mreže Novak Mićović.

STOJANOVIĆ: IGRALI SMO U DIZNILENDU

Luka Stojanović je stigao u Čikago sredinom 2019. godine, kada je korona već uveliko „divljala“ celim svetom. Umesto na fudbalskom terenu, početak američke avanture obeležio je rad ispred zgrade u najvećem srpskom gradu na drugom kontinentu.

- Pre nego što sam počeo da razmišljam o Americi imao sam nekoliko primamljivih ponuda u Evropi. Ipak, MLS mi je delovala u tom trenutku zanimljivo. Malo sam se raspitao o zemlji, generalno fudbalu, životu. Dobio sam samo pozitivne odgovore, a kada je već tako, posle razgovora sa ljudima iz Čukaričkog i porodicom, odlučio sam da odem preko "bare"  – istakao je Luka Stojanović, koji je sa uspehom skoro tri sezone nosio dres Čikaga.

Otišli ste u najteže vreme već je uveliko bila korona?

- Tačno. Sve je bilo zatvoreno. Bilo je teško za život u Čikagu, ali i fudbal generalno. Uz to, imao sam u povredu, morao sam na operaciju, tako da prvu godinu u Americi i ne pamtim po dobrom. Ipak, posle toga je sve bilo lakše. 

Kako ste trenirali u doba korone?

- Uglavnom smo trčali samostalno po parkovima, radili smo malo ispred zgrade. Bukvalno smo slikali gde smo trčali i slali treneru. Tako je bilo svake nedelje, dobijali smo potom izveštaje i nove programe za sledeću nedelju.

Uskoro ste se vratili na teren, kako je to izgledalo?

- Kao i u NBA. Bili smo u Orlandu, tačnije u "balonu" u Diznilendu. Tamo se igrao turnir koji je trajao četiri nedelje, po grupama. Nešto slično kao Liga Evrope, recimo. Kasnije se sve vratilo u normalu, krenula je liga, 25 utakmica i sve je bilo gotovo do novembra.

Otvorili ste vrata saigračima iz Čukaričkom, imali ste dobre partije u Čikagu?

- Pre mene iz srpskog fudbala je otišao još jedan bivši igrač Čukaričkog Preki Radosavljević. U Ameriku sam stigao 25 godina posle njega. Fudbal kao fudbal je odličan, ima dosta mladih igrača. Liga se otvara, iz godine u godinu, veći je novac, ulaganja. Sigurno da svaki sledeći igrač koji je otišao posle mene u MLS je imao i veće mogućnosti. Iz ove lige se lakše prelazi u neku od najbolji evropskih. Ne sumnjam da će se to desiti sa golmanima Petrovićem i Mićovićem, odnosno Petkovićem.

Kakav je Čikago za život, znamo da je srpska dijaspora zaista velika u tom gradu?

- Sve što nije vezano za fudbal, dosta je naprednije od onoga što sam viđao pre odlaska u Ameriku. Trebalo mi je nekih šest meseci da uđem u taj američki ritam. Sve se radi preko aplikacija, naročito je to bilo izraženo u doba korone. U Čikagu generalno ima dosta ljudi sa prostora bivše Jugoslavije. Nije mi bilo teško u smislu hrane, jer ima srpskih restorana. U trenutku kada sam tek stigao imao sam osećaj da je grad prevelik za mene. Posle toga mi se svidelo.

Šta vam je najčudnije bilo kada ste stigli u Čikago, generalno u MLS?

- Najčudnije mi je bilo da poraze ne shvataju tragično. Sve vide kao neki novi izazov, odnosno priliku da se u sledećem meču poprave. Generalno nisam doživeo u Evropi da se tako lako prihvataju porazi, kao što je to slučaj u Americi. Možda me je to malo i promenilo. Da bi znao da pobediš i da ceniš uspeh u jednom trenutku moraš i da izgubiš. Promenio sam razmišljanje u tom smislu.

Šta shvataju tragično, da li se oko nečega nerviraju?

- Ništa ne shvataju tragično, možda samo zameraju igračima ako primete da su negativni. Mada toga nema mnogo. Generalno vode normalne živote. Na sve gledaju sa pozitivne strane.

 Gde je najbolja atmosfera?

- U Sijetlu. Svaki klub ima stadion od 50 do 60 hiljada mesta. Čak i oni što su sa manjim kapacitetima, bukvalno sve rasprodaju unapred za narednih deset godina. Najlepši stadion definitivno ima Atlanta.

Koju utakmicu ćete pamtiti?

- Pobedu protiv Njujork Red Bula. Na toj utakmici sam dao dva gola za šest minuta. Mislim da mi je to najupečatljivija utakmica. Dobar sam bio i na debiju protiv Sijetla, zatim protiv Inter Majamija.

Šta vam nedostaje iz Amerike?

- Generalno u Americi sve pokušavaju da podignu na viši nivo. To je nešto što nisam osetio u Evropu. Mislim na odnos između igrača, uprave, organizacije. Takvu pažnju zaslužuje svaki igrač. Marketing, mediji, komunikacija, sve je vrhunski je uređeno.

Posle vas su redom odlazili Petrović, pa Petković i na papire sada čeka Mićović, da li su vas pitali za savet?

- Jesu. Dao sam im savet da odmah prihvate ponudu iz MLS-a jer će tamo imati vremena da napreduju. Samim tim što se za Đorđa Petrovića interesuju veliki timovi, znači da dobro tamo radi i da otvara vata sledećem. Evo sad ide i naš drugi golman. Drago mi je da će Petković i Mićović krenuti našim stopama. U ovome moraju da vide veliku šansu da naprave korak napred u karijeri. Mogu da nauče dosta o svemu, a onda i da "zakače" ligu petice.

Da li biste se ponovo vratili u MLS?

- Naravno. Bilo je nekih pregovora prošle godine. Želeo sam da ostanem u MLS-u, ali sam dobio ponudu koju je bilo teško odbiti. Inače, bio sam blizu da potpišem za jedan klub.

U transferima zahvaljujući dobrom radu uprave kluba odnosno Dragana Obradovića, Vladimira Matijaševića i Gorana Grkinića već se vide rezultati, može li klub korak dalje u Evropi?

- Čukarički ima ambiciju da igra grupnu fazu Lige Evrope i svake godine se oformi tim za međunarodnu scenu. Ove godine svima je cilj da budemo među prva tri tima. Biće mi drago ako budem deo toga - iskren je Stojanović, jedan od najboljih igrača Čukaričkog.

PETROVIĆ: ZA VASKRS U NAŠOJ CRKVI U BOSTONU

Kad je odlazio sa Banovog brda, Đorđe Petrović je već stekao status reprezentativca Srbije. Prepoznali su i u stručnom štabu Orlova kvalitet koji je u Čukaričkog „izbrusio“ Oliver Kovačević, prepoznali su potencijal momka rođenog u Kostolcu i „preko Bare“, pa je usledio angažman u Nju Ingland revolušnu.

Petrović je imao sezonu iz snova u klubu iz Bostona. Iako njegov klub nije uspeo da se plasira u plej-of MLS lige, bivši čuvar mreže Čukaričkog je bio najbolji pojedinac tima, uvršten je i u idealni tim sezone. Mediji u Engleskoj već vide Petrovića u nekom od najboljih timova u Premijer ligi, s obzirom na to da je nekoliko golmana iz MLS lige potpisivalo ugovore sa timovima iz najjače lige sveta. Ovoga puta, Petrović je ipak pričao o načinu života u Bostonu:

- Zbog brojnih obaveza u klubu, čestim putovanja, nema mnogo slobodnog vremena. Uglavnom se hranim u klubu, tu imamo doručak i ručak... Ponekad sa suprugom Đinom, koja je sada sa mnom ovde, spremimo večeru kod kuće ili odemo u neki restoran. Ako me pitate gde bih goste odveo na večeru, to bi verovatno bio italijanski restoran „Kontesa“, nalazi se na vrhu hotela, u centru grada, sa prelepim pogledom, odličnom hranom. Ili, možda, restoran Palp, poznat po sjajnom steku.

Boston, glavni grad američke savezne države Masačusets, nalazi se na istočnoj obali SAD-a, što ima dosta specifičnosti, kako ste se snašli na početku?

- Kad sam dolazio ovde, svi su mi pričali da je Boston „najevropskiji“ grad u Americi. Sad kad sam već dosta proputovao, imao sam prilike da se uverim da je zaista tako. Ovo je pre svega multikulturalna sredina, ima ljudi svih rasa, vera i nacija. Grad je manji od Beograda, ali ima sličnosti. Na primer, putovanja do posla i sa posla od po sat vremena zbog saobraćajnih gužvi – nasmejao se Petrović.

Ko vam je pomogao po dolasku u Ameriku?

- Mnogo mi je pomogao Ilija Stolica, koji je u sezoni 2010/11. igrao upravo za Nju Ingland. Dao mi je kontakt jednog našeg čoveka, za kojeg slobodno mogu da kažem da me je ovde dočekao kao sina. Bio je tu za mene oko svega, posebno zbog činjenice da je moj engleski bio prilično slab kad sam došao ovde. Održavamo kontakt, dolazi na svaku našu utakmicu, srećom blizu živimo, na pet minuta kolima jedan od drugog. Vremenom, upoznali smo još naših ljudi, ali ovde nema toliko slobodnog vremena. Kad god ga bude, ugrabimo priliku da se družimo.

Mesto okupljanja naših ljudi u Bostonu je crkva Svetog Save, koja se nalazi u delu grada pod nazivom Kembridž, da li ćete tamo proslaviti i Vaskrs?

- Srpska pravoslavna crkva je na desetak minuta vožnje kolima od centra. Baš ćemo ići za naš Uskrs tamo, sigurno će biti prijatno u društvu naših ljudi.

Boston je poznat kao sportski grad, pa je u kulturi življenja svakog stanovnika ovog grada i odlazak na velike utakmice, kakva je kultura navijanja u Americi?

- Gledao sam otvaranje NBA sezone kad su Boston Seltiksi bili domaćini. To je zaista bio spektakl, prelep doživljaj, Amerikanci naprave vrhunski šou. Uz sve to, obožavam NBA, gledam tu ligu od malih nogu. Trenutno je Tejtum najpopularniji košarkaš, ali Boston zaista ima odličan tim. Trebalo je pre nekoliko dana da gledam i meč protiv Atlante, ali smo dobili preporuku da ne idemo, s obzirom na to da nije bilo takmičarskog značaja. Prisustvovao sam i utakmici bejzbola, gledao sam Red Sokse, ali taj sport na mene nije ostavio jak utisak. Verovatno zbog toga što ga nikad ranije nisam gledao, slabo poznajem i pravila, pa iskreno nisam baš ni uživao. Za razliku od ostalog dela publike na stadionu. Trebalo je da gledam i američki fudbal, odnosno lokalni tim Pejtriote, ali nisam uspeo ove sezone – zaključio je Petrović.

PETKOVIĆ: IDEM U POZITIVNOM SMERU

Nikoli Petkoviću odlazak sa reprezentacijom Srbije početkom godine na američku turneju odmah se isplatio. Mladi defanzivni vezista zapao je za oko čelnicima Šarlota, a sa Banovog brda u Severnu Karolinu otišao je za tri miliona evra. Trenutno igra za mladi tim ovog kluba, ali očekuje da će već naredne sezone naći mesto i najjačoj ligi Amerike.

- Pre mene u SAD su iz Čukaričkog otišli Luka Stojanović, koji je igrao za Čikago, kao i Đorđe Petrović, koji je član Nju Inglanda. Obojica imaju samo pozitivna iskustva u MLS, igrali su odlično, brzo su se uklopili. Petrović je postao i najbolji golman prvenstva. Raduje me činjenica da je kvalitet ovog takmičenja sve bolji, da ima mnogo odličnih stranaca, da je sve više igrača koji iz ove lige odlaze u renomirane evropske klubove. Na meni je da nastavim da se razvijam u pozitivnom smeru. U svakom slučaju dobro sam se snašao, ali ovo je još period adaptacije. Još jednom, želim sve najbolje mojim saigračima iz Čukaričkog, nadam se da ću ih gledati u grupnoj fazi nekog od evropskih takmičenja u narednoj sezoni. Siguran sam da imaju kvalitet za to, a klub zaslužuje da napravi još jedan iskorak – istakao je mladi Nikola Petković.

MIĆOVIĆ: NA VEZI SA JOVELjIĆEM

Stopama Đorđa Petrovića krenuo je i Novak Mićović, još jedan golman koji je iz Čukaričkog stigao do MLS lige. On je imao gotovo identičan razvojni put, kao i Petrović prošao je omladinsku školu kluba sa Banovog brda, kalio se u ekipi IMT-a, a potom potpisao ugovor sa ekipom „preko Bare“, njegov izbor bio je Los Anđeles Galaksi.

- Još uvek čekam vizu, pa ću odmah potom otputovati u Ameriku. Raspitivao  sam se o onome što me čeka tamo. Srećom, imao sam koga da pitam, pre mene su u MLS ligu otišli već Luka Stojanović, Nikola Petković i Đorđe Petrović. Upravo mi je prethodnik na golu Čukaričkog dao najviše saveta, objasnio mi o kakvoj se ligi radi i upozorio me na činjenicu da ću imati mnogo više posla nego u Super ligi. Jednostavno, u MLS ligi se igra daleko otvorenije, sa mnogo više udaraca na gol protivnika, ali radujem se tome – kazao je Mićović.

U Los Anđeles Galaksiju Mićoviću saigrač će vam biti reprezentativac Srbije Dejan Joveljić?

- LA Galaksi je najpopularniji klub u SAD, poznat i širom sveta. To sam znao i pre nego što sam potpisao ugovor sa ovim klubom. Čuo sam se sa novim trenerom, sportskim direktorom... I naravno, sa Joveljićem, koji mi je govorio ne samo o budućim saigračima i novom klubu, ligi, već i načinu života. Los Anđeles je jedna od svetskih metropola, sa skoro deset miliona stanovnika, više nego što ima čitava Srbija. Ali, tek treba da odem tamo, pa će biti više prostora za utiske sa lica mesta – kazao je Mićović.