Голман Војводине: Са овом памећу не бих у Барселону

Прошлог лета је као гром из ведра неба одјекнула вест да је Војводина ангажовала голмана из славне Барселоне. На страну што је реч била о члану Б тима клуба са Кампа ноу, јер не долазе у српски фудбал често играчи с таквим педигреом.

Лазар Царевић, момак о ком је реч, пет година је провео у Каталонији, од тога четири у чувеној Барсиној школи „Ла Масија”. Уз све, иако није дебитовао за први тим, у више утакмица је седео на клупи вишеструког шпанског и шампиона Европе и, како сам скромно признаје, као трећи голман.

- Вођен маштом дечака у родној Кримовици надомак Грбља, видео сам једног дана себе на голу Барселоне и због тога тренирао најбоље што сам могао и знао. С браћом сам сваке суботе одлазио код баке, где смо пратили Барсине утакмице и у сновима видели себе на Кампу ноу. Бранио сам тада у Грбљу, у Радановићима и са 17 година се изборио за право да тренирам у славном клубу. Успешно сам прошао пробу, коју је уговорио породични пријатељ Дамир Радончић и био сам најсрећнији на свету. Потписао сам уговор без размишљања, а да ми је тада била ова памет, прихватио бих вероватно неку од других понуда.

Кад се у јаву претворе најлепши снови, није било лако одбити Барселону?

- У том тренутку имао сам и неке друге позиве и да могу сад да се вратим кроз време, изабрао бих неку од њих. Тада је, међутим, пресудила моја жеља да будем део Барсе. Тамо, ипак, није све било баш „мед и млеко”. Иза затворених врата дешавају се свакојаке ствари. Али, поштено говорећи, нисам имао ни среће, пошто сам у три наврата оперисао менискус и збирно паузирао безмало две године. У таквом клубу, у ком сте још и странац, у таквим околностима вас склоне са стране. Тако да нисам ни добио праву прилику, због чега ми је и данас жао.

У тим, назовимо их тешким тренуцима, појавила се понуда Војводине и, утисак је, оберучке сте је прихватили?

- Било ми је остало још годину уговора с Барсом и, срећом, успео сам да раскинем и дођем у Војводину.

Да ли је истина да је ваша излазна клаузула гласила на чак 100 милиона евра?

- Јесте, али у Барселони свима стављају нереалне цифре у уговор, па у првом тиму данас има играча чија слобода износи чак милијарду евра! То сигурно лепо звучи, али заиста није реално. Лично, најважније ми је то што сам тренирао у „Ла Масији” и с првим тимом и, с те стране, није могло да буде боље.

Како сада гледате на долазак у Нови Сад?

- Тражио сам одскочну даску у каријери и прелазак у Војводину показао се као одличан потез, иако је било људи који су говорили да сам с коња пао на магарца. Ни секунда нисам зажалио због тога, јер браним и имам прилику да покажем колико вредим. Бранио сам у овој сезони скоро 30 утакмица, што је број који нисам у Барселони скупио за четири године. Одговара ми, уз то и овдашњи менталитет. Град је леп, а услови за рад одлични. Говорим и својим језиком...

Иако сте репрезентативац Црне Горе, уочи подгоричког дуела са Србијом. имали сте проблем с навијачима због голманских рукавица у бојама српске тробојке?

- То је, генерално, проблем људи у Црној Гори, који траже проблеме у нама Царевићима. Три пута сам пре поменуте утакмице позиван у репрезентацију и увек носио исте рукавице, што никоме тада није сметало. Међутим, против Србије је то испало како јесте. Сетили су се чији сам син, па су кренули да ме пљују. Што је било веома ружно. Иако сам навикао на то и нисам очекивао да ће бити другачије, вређања су овог пута била веома изражена. Разочарао сам се, али не у навијаче, колико у колеге из репрезентације од којих нико није стао уз мене и покушао да смири људе на трибинама. Вероватно им то не би успело, али бих се осетио важним и знао да сам део тима. Увек истичемо како смо једна породица. У мом случају, нажалост, није било тако.

Да ли су вам навијачи замерили, осим спорних рукавица, због ваших и ставова оца Марка који је био градоначелник Будве и ангажован у свету политике?

- Да не будем погрешно схваћен, саиграчима немам шта да замерим, јер тамо свако гледа себе и своје интересе. Нико није желео да наруши репутацију коју има код тих тобож навијача, које не желим ни да коментаришем. Разочаран сам и у људе из савеза, који нису стали у моју одбрану. После утакмице су капитен, заменик и тренери хвалили наше навијаче као - невероватне. Нико није ни споменуо мој инцидент с њима, тим пре што никада у каријери нисам направио ниједан једини проблем. Да ми је неко пре утакмице пришао и рекао да су моје рукавице проблематичне, променио бих их и без много приче. Али, ако неким људима не одговара то што сам Србин из Црне Горе, не могу себе да мењам због њих и нека ме, ако је заиста тако, онда не позивају у државни тим. У животу не гледам на то да ли је неко Црногорац, Србин или Босанац. Имам другове свуда, а јако добро знам ко сам и шта сам. Ружна је читава ситуација била и због моје породице, мајке и оца који су били на стадиону, али, понављам, навикли смо...

Упркос свему, да ли себе у будућности видите на голу Црне Горе?

- Нажалост, у Црној Гори се све гледа кроз призму политике, а ја сам Царевић. Никада нисам правио проблеме, али сам сигуран да заслужујем да браним на основу оног што показујем у Војводини. Мијатовић је одличан и искусан голман, али треба да се гледа и на то ко ће на голу репрезентације стајати у наредних десет година. Ту смо Матија Шаркић и ја од млађих снага. Не могу на то да утичем, али могу да гледам себе и да задржим фокус.