Golman Vojvodine: Sa ovom pameću ne bih u Barselonu

Prošlog leta je kao grom iz vedra neba odjeknula vest da je Vojvodina angažovala golmana iz slavne Barselone. Na stranu što je reč bila o članu B tima kluba sa Kampa nou, jer ne dolaze u srpski fudbal često igrači s takvim pedigreom.

Lazar Carević, momak o kom je reč, pet godina je proveo u Kataloniji, od toga četiri u čuvenoj Barsinoj školi „La Masija”. Uz sve, iako nije debitovao za prvi tim, u više utakmica je sedeo na klupi višestrukog španskog i šampiona Evrope i, kako sam skromno priznaje, kao treći golman.

- Vođen maštom dečaka u rodnoj Krimovici nadomak Grblja, video sam jednog dana sebe na golu Barselone i zbog toga trenirao najbolje što sam mogao i znao. S braćom sam svake subote odlazio kod bake, gde smo pratili Barsine utakmice i u snovima videli sebe na Kampu nou. Branio sam tada u Grblju, u Radanovićima i sa 17 godina se izborio za pravo da treniram u slavnom klubu. Uspešno sam prošao probu, koju je ugovorio porodični prijatelj Damir Radončić i bio sam najsrećniji na svetu. Potpisao sam ugovor bez razmišljanja, a da mi je tada bila ova pamet, prihvatio bih verovatno neku od drugih ponuda.

Kad se u javu pretvore najlepši snovi, nije bilo lako odbiti Barselonu?

- U tom trenutku imao sam i neke druge pozive i da mogu sad da se vratim kroz vreme, izabrao bih neku od njih. Tada je, međutim, presudila moja želja da budem deo Barse. Tamo, ipak, nije sve bilo baš „med i mleko”. Iza zatvorenih vrata dešavaju se svakojake stvari. Ali, pošteno govoreći, nisam imao ni sreće, pošto sam u tri navrata operisao meniskus i zbirno pauzirao bezmalo dve godine. U takvom klubu, u kom ste još i stranac, u takvim okolnostima vas sklone sa strane. Tako da nisam ni dobio pravu priliku, zbog čega mi je i danas žao.

U tim, nazovimo ih teškim trenucima, pojavila se ponuda Vojvodine i, utisak je, oberučke ste je prihvatili?

- Bilo mi je ostalo još godinu ugovora s Barsom i, srećom, uspeo sam da raskinem i dođem u Vojvodinu.

Da li je istina da je vaša izlazna klauzula glasila na čak 100 miliona evra?

- Jeste, ali u Barseloni svima stavljaju nerealne cifre u ugovor, pa u prvom timu danas ima igrača čija sloboda iznosi čak milijardu evra! To sigurno lepo zvuči, ali zaista nije realno. Lično, najvažnije mi je to što sam trenirao u „La Masiji” i s prvim timom i, s te strane, nije moglo da bude bolje.

Kako sada gledate na dolazak u Novi Sad?

- Tražio sam odskočnu dasku u karijeri i prelazak u Vojvodinu pokazao se kao odličan potez, iako je bilo ljudi koji su govorili da sam s konja pao na magarca. Ni sekunda nisam zažalio zbog toga, jer branim i imam priliku da pokažem koliko vredim. Branio sam u ovoj sezoni skoro 30 utakmica, što je broj koji nisam u Barseloni skupio za četiri godine. Odgovara mi, uz to i ovdašnji mentalitet. Grad je lep, a uslovi za rad odlični. Govorim i svojim jezikom...

Iako ste reprezentativac Crne Gore, uoči podgoričkog duela sa Srbijom. imali ste problem s navijačima zbog golmanskih rukavica u bojama srpske trobojke?

- To je, generalno, problem ljudi u Crnoj Gori, koji traže probleme u nama Carevićima. Tri puta sam pre pomenute utakmice pozivan u reprezentaciju i uvek nosio iste rukavice, što nikome tada nije smetalo. Međutim, protiv Srbije je to ispalo kako jeste. Setili su se čiji sam sin, pa su krenuli da me pljuju. Što je bilo veoma ružno. Iako sam navikao na to i nisam očekivao da će biti drugačije, vređanja su ovog puta bila veoma izražena. Razočarao sam se, ali ne u navijače, koliko u kolege iz reprezentacije od kojih niko nije stao uz mene i pokušao da smiri ljude na tribinama. Verovatno im to ne bi uspelo, ali bih se osetio važnim i znao da sam deo tima. Uvek ističemo kako smo jedna porodica. U mom slučaju, nažalost, nije bilo tako.

Da li su vam navijači zamerili, osim spornih rukavica, zbog vaših i stavova oca Marka koji je bio gradonačelnik Budve i angažovan u svetu politike?

- Da ne budem pogrešno shvaćen, saigračima nemam šta da zamerim, jer tamo svako gleda sebe i svoje interese. Niko nije želeo da naruši reputaciju koju ima kod tih tobož navijača, koje ne želim ni da komentarišem. Razočaran sam i u ljude iz saveza, koji nisu stali u moju odbranu. Posle utakmice su kapiten, zamenik i treneri hvalili naše navijače kao - neverovatne. Niko nije ni spomenuo moj incident s njima, tim pre što nikada u karijeri nisam napravio nijedan jedini problem. Da mi je neko pre utakmice prišao i rekao da su moje rukavice problematične, promenio bih ih i bez mnogo priče. Ali, ako nekim ljudima ne odgovara to što sam Srbin iz Crne Gore, ne mogu sebe da menjam zbog njih i neka me, ako je zaista tako, onda ne pozivaju u državni tim. U životu ne gledam na to da li je neko Crnogorac, Srbin ili Bosanac. Imam drugove svuda, a jako dobro znam ko sam i šta sam. Ružna je čitava situacija bila i zbog moje porodice, majke i oca koji su bili na stadionu, ali, ponavljam, navikli smo...

Uprkos svemu, da li sebe u budućnosti vidite na golu Crne Gore?

- Nažalost, u Crnoj Gori se sve gleda kroz prizmu politike, a ja sam Carević. Nikada nisam pravio probleme, ali sam siguran da zaslužujem da branim na osnovu onog što pokazujem u Vojvodini. Mijatović je odličan i iskusan golman, ali treba da se gleda i na to ko će na golu reprezentacije stajati u narednih deset godina. Tu smo Matija Šarkić i ja od mlađih snaga. Ne mogu na to da utičem, ali mogu da gledam sebe i da zadržim fokus.