Чувар мреже Нишлија: Остаћу трећи голман репрезентације!

За првог чувара мреже Радничког Драгана Росића, у који је дошао после неколико година проведених у Шпанији, месецима уназад говори се само у суперлативу. Иако нишком клубу овог пролећа не цветају руже, јер је Раднички од амбиција за пласман у плеј-оф и борбе за врх табеле, после серије лоших резултата у шампионату стигао до борбе за голи суперлигашки живот, Росић плени сигурношћу и без сумњи тренутно је најбољи првотимац.

Голманску азбуку је испрва учио у родној Чајетини, где у насељу Ћетен живе млађи брат Давид, који иде његовим стопама у Младости из Лучана, мајка Цмиљана и бака Вера. Из Златибора је прешао у ужичко Јединство, потом у лучанску Младост из које је отишао у Алмерију, затим у Селту Б, Фуенлабрад и Албасетеу да би се крајем прошлог лета вратио у Алмерију из које је дошао на Чаир.

Својевремено је играо у младим селекцијама Србије, крајем јануара у сениорској репрезентацији сачињеној од играча Супер лиге кад је Србија победила САД у Лос Анђелесу са 2:1.

- Много више бих волео кад би се више причало о свима нама на Чаиру, о успесима клуба него о мени или другим појединцима. Тако сам васпитан и заиста не бих волео, у време кад смо због бројних киксева и пропуста дошли до тога да се боримо за опстанак, да се неко, без обзира на свој квалитет, издиже изнад осталих. Неопходно је од нас фудбалера преко стручног штаба до руководства клуба да у плеј-ауту докажемо да смо много квалитетнији колектив, него што су наши резултати били крајем јесени и скоро целог пролећа. Јер, ипак, Раднички је реномирани клуб. Уосталом, обавеза нам је и да тај реноме потврдимо будући да у другој половини априла клуб слави јубилеј вредан пажње - век постојања.

Ипак, скренули сте пажњу одбранама и сигурношћу?

- Редовно тренирам, стално тежим ка томе да је форма на висини и да дам пун допринос успешности екипе и, наравно, оправдам поверење тренера. Ова сезона је остварење свих мојих давних и дечачких снова, кад сам почињао голманску каријеру. Стекао сам искуство и пре одласка у иностранство, а још више у Шпанији где сам провео неколико година. Схватио колико је улога голмана значајна и из тог разлога непрестано настојим да као последња препрека ривалима будем на висини обавеза и задатака. И, свакако, несавладив. Успевао сам у том смислу веома много, али и верујем да ће тако бити и даље.

Како сте реаговали кад сте име видели на списку репрезентативаца Србије?

- Било је то за мене не баш мало, али верујте веома пријатно изненађење. Очигледно је да се темељно ради у нашем савезу, да селектор Драган Стојковић Пикси студиозно прати сваког фудбалера и да је на основу тога и одлучио да ме позове међу репрезентативце. Уз Вању Милинковића Савића, Предрага Рајковића, до недавно и Марка Дмитровића, свакако и тренера голмана у стручном штабу наше репрезентације Горана Чумића, може се много научити. У последње две утакмице против Литваније и Црне Горе био сам трећи голман и надам се да ћу остати у кругу кандидата. Најдраже ми је с једне стране што ми се остварују дечачки снови, али и због чињенице да сам као голман из Супер лиге дошао до репрезентације, у којој су доскора све били чувари мреже са успешним каријерама у иностраним клубовима.

Код ког тренера сте највише напредовали?

- Радио сам са много тренера голмана у Србији, са неколицином у Шпанији. Ипак, издвојио бих тренера Селте Нанда Виљу. С њим је милина било тренирати, зна апсолутно све фудбалске и посебно голманске тајне и финесе. Стрпљив је, упоран и у стању да сате и сате ради с голманима.

Какво је стање са младим голманима у Србији?

- С многима сам пријатељ, стално смо у контакту и редовно се чујемо. Зато, никога не бих посебно да издвајам, Али, рећи ћу нешто што је правило и из прошлости и садашњости, али и за будућност – Србија увек има велики број квалитетних голмана са којима се добро ради.

Шта сте, када су ваше одбране у питању, највише запамтили из текуће сезоне?

- Никада нећу заборавити првенствену утакмицу на Чаиру Радничког са Црвеном звездом. Све ми је полазило за руком, бранио сам такорећи све, али смо сплетом чудних и по нас несрећних околности изгубили са 1:2 и то голом у 96. минуту. Нећу заборавити ни сусрет у Новом Пазару. Звучи помало невероватно, освојен је тамо приви бод у суперлигашком такмичењу.