Čuvar mreže Nišlija: Ostaću treći golman reprezentacije!

Za prvog čuvara mreže Radničkog Dragana Rosića, u koji je došao posle nekoliko godina provedenih u Španiji, mesecima unazad govori se samo u superlativu. Iako niškom klubu ovog proleća ne cvetaju ruže, jer je Radnički od ambicija za plasman u plej-of i borbe za vrh tabele, posle serije loših rezultata u šampionatu stigao do borbe za goli superligaški život, Rosić pleni sigurnošću i bez sumnji trenutno je najbolji prvotimac.

Golmansku azbuku je isprva učio u rodnoj Čajetini, gde u naselju Ćeten žive mlađi brat David, koji ide njegovim stopama u Mladosti iz Lučana, majka Cmiljana i baka Vera. Iz Zlatibora je prešao u užičko Jedinstvo, potom u lučansku Mladost iz koje je otišao u Almeriju, zatim u Seltu B, Fuenlabrad i Albaseteu da bi se krajem prošlog leta vratio u Almeriju iz koje je došao na Čair.

Svojevremeno je igrao u mladim selekcijama Srbije, krajem januara u seniorskoj reprezentaciji sačinjenoj od igrača Super lige kad je Srbija pobedila SAD u Los Anđelesu sa 2:1.

- Mnogo više bih voleo kad bi se više pričalo o svima nama na Čairu, o uspesima kluba nego o meni ili drugim pojedincima. Tako sam vaspitan i zaista ne bih voleo, u vreme kad smo zbog brojnih kikseva i propusta došli do toga da se borimo za opstanak, da se neko, bez obzira na svoj kvalitet, izdiže iznad ostalih. Neophodno je od nas fudbalera preko stručnog štaba do rukovodstva kluba da u plej-autu dokažemo da smo mnogo kvalitetniji kolektiv, nego što su naši rezultati bili krajem jeseni i skoro celog proleća. Jer, ipak, Radnički je renomirani klub. Uostalom, obaveza nam je i da taj renome potvrdimo budući da u drugoj polovini aprila klub slavi jubilej vredan pažnje - vek postojanja.

Ipak, skrenuli ste pažnju odbranama i sigurnošću?

- Redovno treniram, stalno težim ka tome da je forma na visini i da dam pun doprinos uspešnosti ekipe i, naravno, opravdam poverenje trenera. Ova sezona je ostvarenje svih mojih davnih i dečačkih snova, kad sam počinjao golmansku karijeru. Stekao sam iskustvo i pre odlaska u inostranstvo, a još više u Španiji gde sam proveo nekoliko godina. Shvatio koliko je uloga golmana značajna i iz tog razloga neprestano nastojim da kao poslednja prepreka rivalima budem na visini obaveza i zadataka. I, svakako, nesavladiv. Uspevao sam u tom smislu veoma mnogo, ali i verujem da će tako biti i dalje.

Kako ste reagovali kad ste ime videli na spisku reprezentativaca Srbije?

- Bilo je to za mene ne baš malo, ali verujte veoma prijatno iznenađenje. Očigledno je da se temeljno radi u našem savezu, da selektor Dragan Stojković Piksi studiozno prati svakog fudbalera i da je na osnovu toga i odlučio da me pozove među reprezentativce. Uz Vanju Milinkovića Savića, Predraga Rajkovića, do nedavno i Marka Dmitrovića, svakako i trenera golmana u stručnom štabu naše reprezentacije Gorana Čumića, može se mnogo naučiti. U poslednje dve utakmice protiv Litvanije i Crne Gore bio sam treći golman i nadam se da ću ostati u krugu kandidata. Najdraže mi je s jedne strane što mi se ostvaruju dečački snovi, ali i zbog činjenice da sam kao golman iz Super lige došao do reprezentacije, u kojoj su doskora sve bili čuvari mreže sa uspešnim karijerama u inostranim klubovima.

Kod kog trenera ste najviše napredovali?

- Radio sam sa mnogo trenera golmana u Srbiji, sa nekolicinom u Španiji. Ipak, izdvojio bih trenera Selte Nanda Vilju. S njim je milina bilo trenirati, zna apsolutno sve fudbalske i posebno golmanske tajne i finese. Strpljiv je, uporan i u stanju da sate i sate radi s golmanima.

Kakvo je stanje sa mladim golmanima u Srbiji?

- S mnogima sam prijatelj, stalno smo u kontaktu i redovno se čujemo. Zato, nikoga ne bih posebno da izdvajam, Ali, reći ću nešto što je pravilo i iz prošlosti i sadašnjosti, ali i za budućnost – Srbija uvek ima veliki broj kvalitetnih golmana sa kojima se dobro radi.

Šta ste, kada su vaše odbrane u pitanju, najviše zapamtili iz tekuće sezone?

- Nikada neću zaboraviti prvenstvenu utakmicu na Čairu Radničkog sa Crvenom zvezdom. Sve mi je polazilo za rukom, branio sam takoreći sve, ali smo spletom čudnih i po nas nesrećnih okolnosti izgubili sa 1:2 i to golom u 96. minutu. Neću zaboraviti ni susret u Novom Pazaru. Zvuči pomalo neverovatno, osvojen je tamo privi bod u superligaškom takmičenju.