Земунац, па још Шарић: Знао сам да изаберем жену

Први суперлигашки гол постигао је против актуелног клуба – Напретка. Гостовали су Крушевљани на Бановом брду у 25. колу сезоне 2018/19, повели спектакуларним поготком Игора Ивановића, да би Миладин Стевановић поравнао резултат почетком другог полувремена, а Марко Шарић се у финишу побринуо за преокрет и донео победу Чукаричком.

- Нисам дочекао праву шансу на Бановом брду. Прошао сам све млађе селекције у Чукаричком, освојио са Брђанима титулу у омладинској конкуренцији у сезони 2015/16, али до правог доказивања на суперлигашкој сцени морао сам заобилазним путем. Био сам у ИМТ–у, пиротском Радничком, Раду, Металцу, а из Горњег Милановца сам отишао у Узбекистан – прави ретроспективу досадашњег дела каријере Шарић.

Није се дуго задржао у Нефчију, прошлог лета је стигла понуда из Крушевца и данас предводи Напретков напад.

- У старту нисам желео да идем у Узбекистан, али погрешио бих да сам остао при првобитној одлуци. Иако нисам много играо, ипак је то било лепо и корисно искуство, стекао сам и нове пријатеље. Позив једног од највећих српских клубова, а Напредак то дефинитивно јесте, прихватио сам са радошћу. Веровао сам да ћемо се борити за Европу, у ствари нада и даље тиња. После турбулентне сезоне, у којој смо могли много више, завршили смо у плеј–ауту, али играмо у завршници купа.

Управо Шарић, нападач громовите левице, голом у Суботици је одвео Напредак у четвртфинале купа. Али следећа препрека делује непремостиво, 3. маја доћи ће Црвена звезда.

- Црвено–бели су већ освојили титулу, очекујем да ће код њих уследити засићење и опуштање, а ми ћемо имати мотива на претек. Уосталом показали смо недавно у првенству да можемо да се носимо с њима. Једна утакмица је то, лако се фаворити оклизну. Чека нас, међутим, до тада још доста посла. Треба што пре осигурати опстанак, не приличи Напретку да до краја стрепи за статус у друштву најбољих.

Да су у Сурдулици освојена три бода, уз победу над Спартаком у првој рунди плеј–аута, посао би малтене био завршен. Међутим, славио је Радник у последњем дуелу прелиминарне фазе шампионата.

- Невероватне ствари су се нама дешавале у овој сезони. Спремили смо се за утакмицу у Сурдулици студиозно, целе недеље радили на свим детаљима, кренули на пут одлично расположени и одједном неколико нас је ухватила грозница, главобоља. Добили смо и температуру. Нису помогле ни инјекције, инфузија. Били смо потпуно малаксали. Следећег јутра нас тројица смо напустили хотел, а дан после утакмице пола тима није било на тренингу. Добили смо три дана одмора, биће ваљда брзо боље, а у међувремену ћемо прославити најрадоснији хришћански празник Васкрс. У кругу најдражих све се лакше преболи и радујем се празнику у друштву породице. Супруга Јована, кћеркица Софија, која је у децембру напунила годину и ја уживаћемо у друштву родитеља, баке и деде у Земуну.

Марко има тек 24 године, ожењен је и живи, како каже, животом породичног човека.

- Моје најдраже девојке су центар мог света, наравно, максимално сам фокусиран на каријеру. Желим да оставим траг у Напретку, имам уговор још годину. Хоћу да се у потпуности докажем на суперлигашкој сцени, потом заиграм и у јачој лиги. У међувремену супруга Јована требало би да заврши факултет, при крају је студија информатике и рачунарства.

Ако не буде пара у фудбалу, ИТ стручњаци су увек на цени.

- Наравно, знао сам да изаберем жену – уз смех закључује Шарић.