Zemunac, pa još Šarić: Znao sam da izaberem ženu

Prvi superligaški gol postigao je protiv aktuelnog kluba – Napretka. Gostovali su Kruševljani na Banovom brdu u 25. kolu sezone 2018/19, poveli spektakularnim pogotkom Igora Ivanovića, da bi Miladin Stevanović poravnao rezultat početkom drugog poluvremena, a Marko Šarić se u finišu pobrinuo za preokret i doneo pobedu Čukaričkom.

- Nisam dočekao pravu šansu na Banovom brdu. Prošao sam sve mlađe selekcije u Čukaričkom, osvojio sa Brđanima titulu u omladinskoj konkurenciji u sezoni 2015/16, ali do pravog dokazivanja na superligaškoj sceni morao sam zaobilaznim putem. Bio sam u IMT–u, pirotskom Radničkom, Radu, Metalcu, a iz Gornjeg Milanovca sam otišao u Uzbekistan – pravi retrospektivu dosadašnjeg dela karijere Šarić.

Nije se dugo zadržao u Nefčiju, prošlog leta je stigla ponuda iz Kruševca i danas predvodi Napretkov napad.

- U startu nisam želeo da idem u Uzbekistan, ali pogrešio bih da sam ostao pri prvobitnoj odluci. Iako nisam mnogo igrao, ipak je to bilo lepo i korisno iskustvo, stekao sam i nove prijatelje. Poziv jednog od najvećih srpskih klubova, a Napredak to definitivno jeste, prihvatio sam sa radošću. Verovao sam da ćemo se boriti za Evropu, u stvari nada i dalje tinja. Posle turbulentne sezone, u kojoj smo mogli mnogo više, završili smo u plej–autu, ali igramo u završnici kupa.

Upravo Šarić, napadač gromovite levice, golom u Subotici je odveo Napredak u četvrtfinale kupa. Ali sledeća prepreka deluje nepremostivo, 3. maja doći će Crvena zvezda.

- Crveno–beli su već osvojili titulu, očekujem da će kod njih uslediti zasićenje i opuštanje, a mi ćemo imati motiva na pretek. Uostalom pokazali smo nedavno u prvenstvu da možemo da se nosimo s njima. Jedna utakmica je to, lako se favoriti okliznu. Čeka nas, međutim, do tada još dosta posla. Treba što pre osigurati opstanak, ne priliči Napretku da do kraja strepi za status u društvu najboljih.

Da su u Surdulici osvojena tri boda, uz pobedu nad Spartakom u prvoj rundi plej–auta, posao bi maltene bio završen. Međutim, slavio je Radnik u poslednjem duelu preliminarne faze šampionata.

- Neverovatne stvari su se nama dešavale u ovoj sezoni. Spremili smo se za utakmicu u Surdulici studiozno, cele nedelje radili na svim detaljima, krenuli na put odlično raspoloženi i odjednom nekoliko nas je uhvatila groznica, glavobolja. Dobili smo i temperaturu. Nisu pomogle ni injekcije, infuzija. Bili smo potpuno malaksali. Sledećeg jutra nas trojica smo napustili hotel, a dan posle utakmice pola tima nije bilo na treningu. Dobili smo tri dana odmora, biće valjda brzo bolje, a u međuvremenu ćemo proslaviti najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs. U krugu najdražih sve se lakše preboli i radujem se prazniku u društvu porodice. Supruga Jovana, kćerkica Sofija, koja je u decembru napunila godinu i ja uživaćemo u društvu roditelja, bake i dede u Zemunu.

Marko ima tek 24 godine, oženjen je i živi, kako kaže, životom porodičnog čoveka.

- Moje najdraže devojke su centar mog sveta, naravno, maksimalno sam fokusiran na karijeru. Želim da ostavim trag u Napretku, imam ugovor još godinu. Hoću da se u potpunosti dokažem na superligaškoj sceni, potom zaigram i u jačoj ligi. U međuvremenu supruga Jovana trebalo bi da završi fakultet, pri kraju je studija informatike i računarstva.

Ako ne bude para u fudbalu, IT stručnjaci su uvek na ceni.

- Naravno, znao sam da izaberem ženu – uz smeh zaključuje Šarić.