Свадба, свадба, свадба, свадба!
Узми ме за кума, или старог свата, или за девера, ако немаш брата. Запевајмо браћо мила ову песму сад, хеј...
Ванвременски хит Драгослава Михајловића - Канаринца, редовни окидач весеља по ступању у брак, на уснама Кристијана Белића - по европским стандардима „скројеног” везисте Партизана и, захваљујући ратничком карактеру, љубимца Гробара.
- Женим се на Васкршњи понедељак! – потврђује нам усхићено 22-годишњи Панчевац, одлуке да хришћански празник зачини великим даном у животу.
Биће, дакле, „оженисмо нашег друга иако је млад”?
- Драго ми је што сам пронашао праву особу овако рано и пуно ми је срце што све иде како треба.
Имате ли трему и јесте ли вежбали „да”?
- Немам трему, ал' како се буде ближио свечани чин... Радим, међутим, нешто што желим, тако да... Нисам још вежбао „да”, вероватно ћу пред огледалом кад се осамим.
Ко је дуже пробао – млада венчаницу, ил' младожења одело?
- Побогу, Марија венчаницу! Одело није било проблем, нађох га за дан, два. Плус ципеле, два у једном!
Ко ће да вам буде кум?
- Друг из основне школе – Никола Николић. Мој Панчевац, сад у специјалној јединици. А, знате ли ко ће да ми крсти дете? Петар Станић, узданица Спартака! Знамо се, такође, од малих ногу.
Да се кумови не посвађају за... телевизор?
- Ха, ха, телевизор ће да купи неко трећи!
Кад музика дође до младожење, шта ће да буде на репертоару?
- Нисам смишљао листу, одлучиће... тренутак.
Јесу ли припреме за свадбу у рангу оних за сезону?
- Као и пред сваку сезону – очекивања су највиша!
Придржаваћете се старих обичаја?
- Наравно, од осам ујутро, па... Јабуку ће, вероватно, да гађа најстарији брат Лука, мада, можда му и средњи, Огњен, преотме пушку! Интересује ли вас да ли ћу младу да пренесем преко прага? Фудбалер сам, имаћу снаге за тако нешто...
Укупан број званица, откријте, с младине и младожењине стране?
- Око 300. Имаћемо и црквено венчање, код оца Бранка, ту у Панчеву.
Комплетан Партизан?
- Сви играчи и стручни штаб! Хтео сам да зовем и неке бивше саиграче из иностранства, али имаће обавезе...
Биће и навијачких песама?
- Могуће, кад се сви опусте...
Шоу у режији саиграча?
- Верујем да ће да буде занимљиво и странцима... Поготово после два, три мала белгијска пива.
Можда Дијабате сутрадан поново закасни у „Земунело”?
- Можда... Ха, ха...
Него, јесте ли увежбали први плес?
- Нисмо, то ћемо у задњи час... Мало ме мрзи да вежбам, Марија запиње... Научићу, морам!
Коло?
- Коло знам! Битно да сам се опоравио. Да не буде – игра коло, не може фудбал!
Орни сте за силно фотографисање и љубљење?
- Ух, нисам... Прегураћу... некако!
Времена су се променила, прве брачне ноћи броје се паре?
- Да, ха, ха... Није!
Иначе, колико дуго сте у вези, где и кад сте се упознали?
- Три године ... Упознали смо се док сам био у Грчкој, у Олимпијакосу. Брат Лука знао ју је од раније и тако...
Разуме ли се будућа госпођа Белић у фудбал?
- Више се разуме у кошарку, Марија је тренер! Отац јој држи кошаркашки клуб у Панчеву, она води две, три генерације... Спортски је тип, брзо смо „кликнули”. Док није затруднела гледала је сваку моју утакмицу, сад – слабије. Добро подноси, иако сам често на трави или неког бацим на земљу. Ха, ха... Некад јој је због тога и непријатно, али тако играм и нећу да се променим.
Још нешто неће, чујемо, да се промени... да вас Марија пусти у баскету?
- Кад играмо „амерички” – побеђује, шта ћу, има бољи шут – школски, ја – дивљи. Победим, ипак, у „један на један”.
Медени месец: кад и где?
- Ићи ћемо по завршетку сезоне... негде. Нисам још смислио, имао сам обавеза око свадбе. За медени месец ћемо најлакше!
Крајем августа постаћете отац?
- Супер осећај! Ево, баш ових дана ћемо да сазнамо: дечак или девојчица.
Има ли страха од родитељства?
- Нема страха, више сам у слатком ишчекивању. Најбитније: имам људе око себе који ће да ми помогну.
Јесте ли прочитали „Породични живот”, дар од таста и таште, знамо – понели сте књигу још на зимске припреме у Турску ?
- Стигао сам скоро до краја, читам по мало кад имам времена. Добра књига!
Хоћете ли да будете строг отац?
- Некад, ха, ха... Мислим да нећу, јер...
Није био ни ваш Душан према тројици синова?
- Према старијој браћи јесте, мени – није! Да ли зато што сам најмлађи – не знам.
Због чега нисте онда као он – голман, подсетимо – био је бриљантан у панчевачком Динаму и Хајдуку с Лиона, деценију бранио за Сент Труден у Белгији, годину у Белим орловима у Канади?
- Навлачио сам и ја мало рукавице, међутим, више ме је занимало да играм. Гледао сам оца на касетама, слабо се сећам Белгије и Канаде, највише – повратка у Србију. Био сам зимус у Сент Трудену, прошетао поред родне куће.
Је ли Лука, у пролеће 2012. као бисер ОФК Београда са 16 година и седам дана најмлађи дебитант у историји Супер лиге, већи мајстор од вас?
- Много већи! Ја сам нешто друго... И Лука је био у Вест Хему, постигне голчину, сутрадан на тренингу... 'ладовина.
Игра ли квартет Белића мали фудбал?
- Стално! Сад, средњи буразер се мало угојио... Играли смо, можда, више баскет, некако – заситиш се фудбала током сезоне.
Претпостављамо да сте кроз надметање с браћом, приде – најсвежије крштенице, израсли у таквог ратника?
- Могуће, увек сам и тренирао са старијима. У Вест Хему, са 15, играо сам за селекцију до 23! Браћа ме нису пуштала, било је свега – кад ми не иде, само се пожалим ћалету, па их он... Ха, ха...
Колико сте пута, баш као на дербију, морали на ушивање?
- У Крушевцу сам се, пре Маракане, сударио главом са Филиповићем и... поцепао сам саиграча?! Причамо: стално имам такве ситуације, ал' никако да ми пукне глава. Све ми се, некако, надује, међутим... И, дерби! Ништа нисам осећао – адреналин, сутрадан – бол у вилици.
Играте чврсто: јесте ли ви неког повредили?
- Нисам нешто озбиљно, бар што ја знам... Идем највише на лопту, не волим прљаво, ал' понекад у жару борбе и кад се изнервираш урадиш нешто што не би требало.
Штета што не играте у доба Винија Џонса и Гаскојна?
- Знате ли фотографију где Вини хвата Газу за... Некад је било више играча тог типа. Сад је, некако, мекши фудбал, више се деле и картони.
Има ли у нашој лиги „девојчица”?
- Сигурно, али... Свако игра фудбал како мисли да треба... Више волим да уклизам него да предриблам, једноставно, такав сам!
Алберт Нађ је, у Лиги шампиона 2003, мушки уклизао Бекаму, коме бисте ви?
- Месија поштујем, тако да бих Роналду, поготово сад кад га је Стојковић сјајним одбранама изнервирао!
Зачудите ли себе кад не добијете жути картон?
- Некад се изненадим, али покушавам да их не добијем. Погрешан сам утисак оставио и на судије – и кад ми није толико груб фаул пожутим, међутим, догоди се и супротно...
Арбитри су вас узели на зуб?
- Не мислим да је тако...
Досадило вам је: „Полако, успори...”?
- Не волим да ми каже неко пре утакмице: „Е, немој јако...” Тако играм!
Замолили сте неког делиоца правде да вас не искључи?
- Не, замолио сам судију кад смо играли против Спартака: једанпут ћу да уклизам Станићу и немој само да ми даш жути! Ха, ха...
И?
- Шта, и? Па, уклизао сам! Мада, није био толико груб старт, нисам стигао „лепо” да га ударим, није ни било за картон. После, пожутео сам на неком другом... Пеца ми није вратио, једино – дао нам је гол.
Е, сад вам је јасно због чега Кристијана обожавају навијачи, саиграчи, кумови... и, наравно, лепа Марија, на Васкршњи понедељак госпођа Белић!
ЕТО, ПУКЛА ЈЕ И ГЛАВА
Најбоља утакмица у Партизану: вечити дерби или у Хумској с Чукаричким: гол и спречен погодак?
- Пролећни дерби, ето – и глава је пукла! Марија, хвала Богу, није била на Маракани, хтео сам да је зовем из болнице, али... нисам имао телефон.
Тешко ће Парни ваљак моћи дуго да вас задржи?
- Док год клуб буде волео да сам ту... Чекам дете, стога, полако.
Следеће године – трофеј?
- Ред је!
ХОЋУ КАРИЈЕРУ КАО ГАТУЗО
Хоћете ли да испуните жељу Гордану Петрићу и пођете путем Ђенара Гатуза?
- Било би супер да имам каријеру као Гатузо! Кад ми је Петрић рекао да играм као Рино, добио сам додатну мотивацију.
Шта вас саветује Игор Дуљај: блистао је на истој позицији?
- Показује ми кретње, говори да контролишем агресивност. Помаже ми да будем бољи.
ПАМТИМ ИЛИЋЕВО: „БЕЛКА, АЛ' СИ МЕ...”
У Чукаричком сте уживали радећи са Сашом Илићем?
- Илић је имао сјајан однос са свим играчима. Велико име, зато га и поштујеш.
Знао је да буде строг?
- Не! Ха, ха... Угојио сам се два килограма, код Илића – сваки се кажњава са 50 евра. Сале је мислио да је један, сутрадан – донео сам толико. Убрзо, Илић примети: „Белка, набацио си два!” Шефе, рекли сте ми колико, донео сам одмах... Насмејао се: „Ал', си ме зај....” и извадивши из џепа вратио ми и 50! Сваки пут кад је био проблем – решавао га је на забаву, бар сам такав утисак стекао.
МОЈ ЦИМЕР ДЕКЛАН РАЈС
У Вест Хемовој академији друговали сте и са Декланом Рајсом, звездом Горди Албиона?
- Живели смо заједно у интернату, на мојој првој утакмици – Деклан штопер, ја задњи везни?! Рајса су, малтене, отписали, дали му само стипендијски уговор, кад...
ИЗДВОЈЕНО
- Мој Душан обожава голубове, тачно је то што вам је открио Дејан Јовановић – звали су га Кондор. Иначе, ја их не волим, међутим, као и отац – пецарош уживам крај реке. Наш Тамиш!
- Панчево – у срцу! Одатле су ми и жена и пријатељи, драго ми је што сам се после Енглеске (Вест Хем) и Грчке (Олимпијакос) вратио у Србију, можда је, у први мах, деловало као корак уназад, али био сам сигуран да радим праву ствар – знајући однос према игри. Нема теорије да се улењим!
- Говорим „само” два језика: српски и енглески. Грчки разумем, али не бих могао да причам „у фулу”. Белгијски? Кева, ћале, браћа причају, ја, који сам једини тамо рођен, не.
- Препорука за Грчку и море? Лепа је Глифада, ал' острва... Крит, Милос!
- Живот – Атина, фудбал – Лондон!
- Једног дана, даће Бог, назад у Вест Хем. Желео сам да прођемо Шериф и извучемо Чекићаре, ал'...
- Много волим јагњетину! Имаћемо је и за Васкрс и за свадбу. Наздравићу с пивом, логично, белгијским.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
