MLADOŽENjA - Belić: Kume, nemoj da ti uklizam...

Svadba, svadba, svadba, svadba!

Uzmi me za kuma, ili starog svata, ili za devera, ako nemaš brata. Zapevajmo braćo mila ovu pesmu sad, hej...

Vanvremenski hit Dragoslava Mihajlovića - Kanarinca, redovni okidač veselja po stupanju u brak, na usnama Kristijana Belića - po evropskim standardima „skrojenog” veziste Partizana i, zahvaljujući ratničkom karakteru, ljubimca Grobara.

- Ženim se na Vaskršnji ponedeljak! – potvrđuje nam ushićeno 22-godišnji Pančevac, odluke da hrišćanski praznik začini velikim danom u životu.

Biće, dakle, „oženismo našeg druga iako je mlad”?

- Drago mi je što sam pronašao pravu osobu ovako rano i puno mi je srce što sve ide kako treba.

Imate li tremu i jeste li vežbali „da”?

- Nemam tremu, al' kako se bude bližio svečani čin... Radim, međutim, nešto što želim, tako da... Nisam još vežbao „da”, verovatno ću pred ogledalom kad se osamim.

Ko je duže probao – mlada venčanicu, il' mladoženja odelo?

- Pobogu, Marija venčanicu! Odelo nije bilo problem, nađoh ga za dan, dva. Plus cipele, dva u jednom!

Ko će da vam bude kum?

- Drug iz osnovne škole – Nikola Nikolić. Moj Pančevac, sad u specijalnoj jedinici. A, znate li ko će da mi krsti dete? Petar Stanić, uzdanica Spartaka! Znamo se, takođe, od malih nogu.

Da se kumovi ne posvađaju za... televizor?

- Ha, ha, televizor će da kupi neko treći!

Kad muzika dođe do mladoženje, šta će da bude na repertoaru?

- Nisam smišljao listu, odlučiće... trenutak.

Jesu li pripreme za svadbu u rangu onih za sezonu?

- Kao i pred svaku sezonu – očekivanja su najviša!

Pridržavaćete se starih običaja?

- Naravno, od osam ujutro, pa... Jabuku će, verovatno, da gađa najstariji brat Luka, mada, možda mu i srednji, Ognjen, preotme pušku! Interesuje li vas da li ću mladu da prenesem preko praga? Fudbaler sam, imaću snage za tako nešto...

Ukupan broj zvanica, otkrijte, s mladine i mladoženjine strane?

- Oko 300. Imaćemo i crkveno venčanje, kod oca Branka, tu u Pančevu.

Kompletan Partizan?

- Svi igrači i stručni štab! Hteo sam da zovem i neke bivše saigrače iz inostranstva, ali imaće obaveze...

Biće i navijačkih pesama?

- Moguće, kad se svi opuste...

Šou u režiji saigrača?

- Verujem da će da bude zanimljivo i strancima... Pogotovo posle dva, tri mala belgijska piva.

Možda Dijabate sutradan ponovo zakasni u „Zemunelo”?

- Možda... Ha, ha...

Nego, jeste li uvežbali prvi ples?

- Nismo, to ćemo u zadnji čas... Malo me mrzi da vežbam, Marija zapinje... Naučiću, moram!

Kolo?

- Kolo znam! Bitno da sam se oporavio. Da ne bude – igra kolo, ne može fudbal!

Orni ste za silno fotografisanje i ljubljenje?

- Uh, nisam... Preguraću... nekako!

Vremena su se promenila, prve bračne noći broje se pare?

- Da, ha, ha... Nije!

Inače, koliko dugo ste u vezi, gde i kad ste se upoznali?

- Tri godine ... Upoznali smo se dok sam bio u Grčkoj, u Olimpijakosu. Brat Luka znao ju je od ranije i tako...

Razume li se buduća gospođa Belić u fudbal?

- Više se razume u košarku, Marija je trener! Otac joj drži košarkaški klub u Pančevu, ona vodi dve, tri generacije... Sportski je tip, brzo smo „kliknuli”. Dok nije zatrudnela gledala je svaku moju utakmicu, sad – slabije. Dobro podnosi, iako sam često na travi ili nekog bacim na zemlju. Ha, ha... Nekad joj je zbog toga i neprijatno, ali tako igram i neću da se promenim.

Još nešto neće, čujemo, da se promeni... da vas Marija pusti u basketu?

- Kad igramo „američki” – pobeđuje, šta ću, ima bolji šut – školski, ja – divlji. Pobedim, ipak, u „jedan na jedan”.

Medeni mesec: kad i gde?

- Ići ćemo po završetku sezone... negde. Nisam još smislio, imao sam obaveza oko svadbe. Za medeni mesec ćemo najlakše!

Krajem avgusta postaćete otac?

- Super osećaj! Evo, baš ovih dana ćemo da saznamo: dečak ili devojčica.

Ima li straha od roditeljstva?

- Nema straha, više sam u slatkom iščekivanju. Najbitnije: imam ljude oko sebe koji će da mi pomognu.

Jeste li pročitali „Porodični život”, dar od tasta i tašte, znamo – poneli ste knjigu još na zimske pripreme u Tursku ?

- Stigao sam skoro do kraja, čitam po malo kad imam vremena. Dobra knjiga!

Hoćete li da budete strog otac?

- Nekad, ha, ha... Mislim da neću, jer...

Nije bio ni vaš Dušan prema trojici sinova?

- Prema starijoj braći jeste, meni – nije! Da li zato što sam najmlađi – ne znam.

Zbog čega niste onda kao on – golman, podsetimo – bio je briljantan u pančevačkom Dinamu i Hajduku s Liona, deceniju branio za Sent Truden u Belgiji, godinu u Belim orlovima u Kanadi?

- Navlačio sam i ja malo rukavice, međutim, više me je zanimalo da igram. Gledao sam oca na kasetama, slabo se sećam Belgije i Kanade, najviše – povratka u Srbiju. Bio sam zimus u Sent Trudenu, prošetao pored rodne kuće.

Je li Luka, u proleće 2012. kao biser OFK Beograda sa 16 godina i sedam dana najmlađi debitant u istoriji Super lige, veći majstor od vas?

- Mnogo veći! Ja sam nešto drugo... I Luka je bio u Vest Hemu, postigne golčinu, sutradan na treningu... 'ladovina.

Igra li kvartet Belića mali fudbal?

- Stalno! Sad, srednji burazer se malo ugojio... Igrali smo, možda, više basket, nekako – zasitiš se fudbala tokom sezone.

Pretpostavljamo da ste kroz nadmetanje s braćom, pride – najsvežije krštenice, izrasli u takvog ratnika?

- Moguće, uvek sam i trenirao sa starijima. U Vest Hemu, sa 15, igrao sam za selekciju do 23! Braća me nisu puštala, bilo je svega – kad mi ne ide, samo se požalim ćaletu, pa ih on... Ha, ha...

Koliko ste puta, baš kao na derbiju, morali na ušivanje?

- U Kruševcu sam se, pre Marakane, sudario glavom sa Filipovićem i... pocepao sam saigrača?! Pričamo: stalno imam takve situacije, al' nikako da mi pukne glava. Sve mi se, nekako, naduje, međutim... I, derbi! Ništa nisam osećao – adrenalin, sutradan – bol u vilici.

Igrate čvrsto: jeste li vi nekog povredili?

- Nisam nešto ozbiljno, bar što ja znam... Idem najviše na loptu, ne volim prljavo, al' ponekad u žaru borbe i kad se iznerviraš uradiš nešto što ne bi trebalo.

Šteta što ne igrate u doba Vinija Džonsa i Gaskojna?

- Znate li fotografiju gde Vini hvata Gazu za... Nekad je bilo više igrača tog tipa. Sad je, nekako, mekši fudbal, više se dele i kartoni.

Ima li u našoj ligi „devojčica”?

- Sigurno, ali... Svako igra fudbal kako misli da treba... Više volim da uklizam nego da predriblam, jednostavno, takav sam!

Albert Nađ je, u Ligi šampiona 2003, muški uklizao Bekamu, kome biste vi?

- Mesija poštujem, tako da bih Ronaldu, pogotovo sad kad ga je Stojković sjajnim odbranama iznervirao!

Začudite li sebe kad ne dobijete žuti karton?

- Nekad se iznenadim, ali pokušavam da ih ne dobijem. Pogrešan sam utisak ostavio i na sudije – i kad mi nije toliko grub faul požutim, međutim, dogodi se i suprotno...

Arbitri su vas uzeli na zub?

- Ne mislim da je tako...

Dosadilo vam je: „Polako, uspori...”?

- Ne volim da mi kaže neko pre utakmice: „E, nemoj jako...” Tako igram!

Zamolili ste nekog delioca pravde da vas ne isključi?

- Ne, zamolio sam sudiju kad smo igrali protiv Spartaka: jedanput ću da uklizam Staniću i nemoj samo da mi daš žuti! Ha, ha...

I?

- Šta, i? Pa, uklizao sam! Mada, nije bio toliko grub start, nisam stigao „lepo” da ga udarim, nije ni bilo za karton. Posle, požuteo sam na nekom drugom... Peca mi nije vratio, jedino – dao nam je gol.

E, sad vam je jasno zbog čega Kristijana obožavaju navijači, saigrači, kumovi... i, naravno, lepa Marija, na Vaskršnji ponedeljak gospođa Belić!