Андрија Калуђеровић (36), нападач ОФК Београда, најважнији хришћански празник Васкрс провешће у кругу породице, са супругом Милицом и синовима Лазаром, Луком и Стефаном.
- Славимо као и сви остали људи, идемо у цркву и поштујемо све обичаје. Прославићемо скромно, као и сваке године – каже Калуђеровић.
Сјајни голгетер почетком године направио је важан корак у каријери. После две деценије вратио се у клуб у којем је и почео професионалну каријеру - ОФК Београд.
- Постао сам члан Романтичара 2002, са 14 година, а сада пуним 36 година и полако планирам да ставим тачку на каријеру. Вратио сам се на позив челника ОФК Београда да покушамо да освојимо прво место постанемо чланови прволигашког каравана. Желим да играм за своју душу, да још мало уживам и помогнем екипи.
Рођен је у Бачкој Тополи и почео у АИК-у, а присетио се дебија за први тим Романтичара
- Заиграо сам са 16 година код Стевице Кузмановског, а ривал је била Будућност из Банатског Двора у Супер лиги. После 20 година поново сам на Омладинском стадиону.
Специфичан је осећај вратити се на Стару Карабурму, навиру и успомене. Од 14. до 21. године био сам овде, научио најважније ствари у животу, а готово сви људи који су тада били у клубу и сада су ту. Много је лепих успомена, има и тешких момената, али памтим само најлепше.
Иако је искусни нападач најавио крај каријере, оставио је простор да на терену остане још једну сезону, поготово ако ОФК Београд избори пласман у виши ранг.
- Планирао сам да завршим причу на крају првенства, али никад не реци никад. можда ми се на лето јави нови мотив, нова шанса. О томе је тешко говорити, размислићу на лето.
Некадашњи репрезентативац сматра да је могао и више да направи у првом боравку на Старој Карабурми где је на 52 утакмице постигао 12 голова пре него што је у зиму 2009. прешао у Рад.
- Владала је нека чудна атмосфера, био сам дете клуба и после сваке слабије одигране утакмице био сам склоњен на клупу и нисам могао да дођем до континуитета игара, па сам одлучио да одем.
Долазак на Бањицу испоставио се као пун погодак, у сезони 2009/10. постигао је 17 голова и завршио као други стрелац лиге иза Драгана Мрђе, нападача Војводине.
- Рад је био савршен избор клуба. Ту сам одрастао и стасао, од дечака постао сам човек, а у том периоду упознао сам и садашњу супругу. Добио сам шансу и све је завршено тако што сам те сезоне био један од најбољих стрелаца елите.
Уследио је одлазак у Црвену звезду, био је опет у врху листе стрелаца са 13 голова, али изостао је већи тимски успех, пре свега због доминације Партизана.
- Црно-бели су тада били организационо и финансијски јаки, а имали су и добру екипу. Мучили смо се са неким стварима, тешко смо побеђивали и слабије екипе, које је Партизан лако добијао. Чини ми се да сам пет или шест пута давао голове у 90. минуту и доносио победе. Период у Звезди био је леп што се тиче индивидуалног учинка, али остао је жал за титулом.
После одласка са Маракане, 2012. године почела је авантура оличена у виду играња у 14 иностраних клубова, а прва станица била је Кина и екипа Пекинг Гуана.
- То је била лоша одлука, добро сам прошао са финансијске стране, али са играчке ништа није било како треба. После сам морао да идем на позајмице и то је утицало да често мењам клубове због чега нисам срећан, драже би ми било да сам био само у неколико клубова. Шта да се ради, не може време да се врати.
Уследио је одлазак у Шпанију. На први поглед идеално, Расинг из Сантандера је екипа из једне од најјачих лига на свету, клуб стабилан у елитном рангу...
- Отишао сам због тога што је Сантандер 20 година узастопно био у највишем рангу, али тада је испао. Речено ми је да ће клуб одмах да се врати, доведени су нови играчи, тренер... Пристао сам да останем без много новца да бих играо у Шпанији, потписао сам мањи уговор да бих играо у Другој лиги, брзо сам се уверио да ништа није како су рекли. Тренер је смењен три дана пред почетак првенства и та сезона је била неуспешна, чак смо испали у Трећу лигу. Екипа није била лоша, али клуб је био у лошем стању. После свега, било је то велико разочарање, имао сам ентузијазам а завршило се најгоре.
И поред великог броја промењених клубова и континената, успона и падова који су нормални у животу за сваког човека, искусни нападач задовољан је постигнутим у каријери, уз нагласак да му је било задовољство да упознаје различите земље и културе.
- Све је то било лепо искуство. Упознао сам толико земаља, живео у њима, осетио њихову културу, играо добре утакмице у јаким лигама и на пуним стадионима, на то сам посебно поносан. Кад вратим филм, могао сам да направим и више, али кад видим како су прошли неки моји саиграчи не могу да будем незадовољан. Прошао сам кроз све селекције Србије, стигао и до сениорске, играо сам у највећем нашем клубу, иза мене је много дербија, голова, трофеја, био најбољи стрелац лиге... Све снове остварио сам играјући фудбал и то ме чини срећним. Није било лако на почетку, требало је навићи се на живот ван Србије, на друге језике и менталитете, али све то се временом савлада и после само уживаш – истакао је Калуђеровић.
СТАЛНО ГУЖВА У ДЕЛХИЈУ
Андрија Калуђеровић је 2018. стигао чак и до Индије где је носио дрес Делхи Дајнамоса.
- У Делхију је вечита гужва, стално трубе, свирају, чак нема ни линија које раздвајају траке и вожња некада представља пакао. У свему томе треба се снаћи.
НАЈЛЕПШЕ У АУСТРАЛИЈИ
Нападач ОФК Београда као најлепшу средину истиче Аустралију где је носио дрес Бризбејн Рора и Велингтон Финикса.
- Аустралија је била невероватна, ту сам уживао са породицом. Нови Зеланд је, такође, сјајан, те две земље биле су најбоље што се тиче живота и свега осталог, осећао сам се као код куће.
СКАУТ ПОСЛЕ КАРИЈЕРЕ
Полако се приближава крај каријере и поставља се питање шта после.
- Имам договор са људима из Црвене звезде да почнем да радим као скаут, па се спрема за тај пут, имам и тренерску лиценцу. Желим да останем у фудбалу и да се усавршавам да бих једног дана био добар фудбалски радник – каже Калуђеровић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
