Kaluđerović: Ispunio sam sve snove

Andrija Kaluđerović (36), napadač OFK Beograda, najvažniji hrišćanski praznik Vaskrs provešće u krugu porodice, sa suprugom Milicom i sinovima Lazarom, Lukom i Stefanom.

- Slavimo kao i svi ostali ljudi, idemo u crkvu i poštujemo sve običaje. Proslavićemo skromno, kao i svake godine – kaže Kaluđerović.

Sjajni golgeter početkom godine napravio je važan korak u karijeri. Posle dve decenije vratio se u klub u kojem je i počeo profesionalnu karijeru - OFK Beograd.

- Postao sam član Romantičara 2002, sa 14 godina, a sada punim 36 godina i polako planiram da stavim tačku na karijeru. Vratio sam se na poziv čelnika OFK Beograda da pokušamo da osvojimo prvo mesto postanemo članovi prvoligaškog karavana. Želim da igram za svoju dušu, da još malo uživam i pomognem ekipi.

Rođen je u Bačkoj Topoli i počeo u AIK-u, a prisetio se debija za prvi tim Romantičara

- Zaigrao sam sa 16 godina kod Stevice Kuzmanovskog, a rival je bila Budućnost iz Banatskog Dvora u Super ligi. Posle 20 godina ponovo sam na Omladinskom stadionu.

Specifičan je osećaj vratiti se na Staru Karaburmu, naviru i uspomene. Od 14. do 21. godine bio sam ovde, naučio najvažnije stvari u životu, a gotovo svi ljudi koji su tada bili u klubu i sada su tu. Mnogo je lepih uspomena, ima i teških momenata, ali pamtim samo najlepše.

Iako je iskusni napadač najavio kraj karijere, ostavio je prostor da na terenu ostane još jednu sezonu, pogotovo ako OFK Beograd izbori plasman u viši rang.

- Planirao sam da završim priču na kraju prvenstva, ali nikad ne reci nikad. možda mi se na leto javi novi motiv, nova šansa. O tome je teško govoriti, razmisliću na leto.

Nekadašnji reprezentativac smatra da je mogao i više da napravi u prvom boravku na Staroj Karaburmi gde je na 52 utakmice postigao 12 golova pre nego što je u zimu 2009. prešao u Rad.

- Vladala je neka čudna atmosfera, bio sam dete kluba i posle svake slabije odigrane utakmice bio sam sklonjen na klupu i nisam mogao da dođem do kontinuiteta igara, pa sam odlučio da odem.

Dolazak na Banjicu ispostavio se kao pun pogodak, u sezoni 2009/10. postigao je 17 golova i završio kao drugi strelac lige iza Dragana Mrđe, napadača Vojvodine.

- Rad je bio savršen izbor kluba. Tu sam odrastao i stasao, od dečaka postao sam čovek, a u tom periodu upoznao sam i sadašnju suprugu. Dobio sam šansu i sve je završeno tako što sam te sezone bio jedan od najboljih strelaca elite.

Usledio je odlazak u Crvenu zvezdu, bio je opet u vrhu liste strelaca sa 13 golova, ali izostao je veći timski uspeh, pre svega zbog dominacije Partizana.

- Crno-beli su tada bili organizaciono i finansijski jaki, a imali su i dobru ekipu. Mučili smo se sa nekim stvarima, teško smo pobeđivali i slabije ekipe, koje je Partizan lako dobijao. Čini mi se da sam pet ili šest puta davao golove u 90. minutu i donosio pobede. Period u Zvezdi bio je lep što se tiče individualnog učinka, ali ostao je žal za titulom.

Posle odlaska sa Marakane, 2012. godine počela je avantura oličena u vidu igranja u 14 inostranih klubova, a prva stanica bila je Kina i ekipa Peking Guana.

- To je bila loša odluka, dobro sam prošao sa finansijske strane, ali sa igračke ništa nije bilo kako treba. Posle sam morao da idem na pozajmice i to je uticalo da često menjam klubove zbog čega nisam srećan, draže bi mi bilo da sam bio samo u nekoliko klubova. Šta da se radi, ne može vreme da se vrati.

Usledio je odlazak u Španiju. Na prvi pogled idealno, Rasing iz Santandera je ekipa iz jedne od najjačih liga na svetu, klub stabilan u elitnom rangu...

- Otišao sam zbog toga što je Santander 20 godina uzastopno bio u najvišem rangu, ali tada je ispao. Rečeno mi je da će klub odmah da se vrati, dovedeni su novi igrači, trener... Pristao sam da ostanem bez mnogo novca da bih igrao u Španiji, potpisao sam manji ugovor da bih igrao u Drugoj ligi, brzo sam se uverio da ništa nije kako su rekli. Trener je smenjen tri dana pred početak prvenstva i ta sezona je bila neuspešna, čak smo ispali u Treću ligu. Ekipa nije bila loša, ali klub je bio u lošem stanju. Posle svega, bilo je to veliko razočaranje, imao sam entuzijazam a završilo se najgore.

I pored velikog broja promenjenih klubova i kontinenata, uspona i padova koji su normalni u životu za svakog čoveka, iskusni napadač zadovoljan je postignutim u karijeri, uz naglasak da mu je bilo zadovoljstvo da upoznaje različite zemlje i kulture.

- Sve je to bilo lepo iskustvo. Upoznao sam toliko zemalja, živeo u njima, osetio njihovu kulturu, igrao dobre utakmice u jakim ligama i na punim stadionima, na to sam posebno ponosan. Kad vratim film, mogao sam da napravim i više, ali kad vidim kako su prošli neki moji saigrači ne mogu da budem nezadovoljan. Prošao sam kroz sve selekcije Srbije, stigao i do seniorske, igrao sam u najvećem našem klubu, iza mene je mnogo derbija, golova, trofeja, bio najbolji strelac lige... Sve snove ostvario sam igrajući fudbal i to me čini srećnim. Nije bilo lako na početku, trebalo je navići se na život van Srbije, na druge jezike i mentalitete, ali sve to se vremenom savlada i posle samo uživaš – istakao je Kaluđerović.