Немања Јеврић - Режисер са штапом за риболов

Немања Јеврић стрпљиво гради каријеру голмана, по узору на оца Душана, некадашњег адута одбране бројних клубова, као и стрица Драгослава, бившег чувара мреже Црвене звезде и репрезентације Србије и Црне Горе. Фудбал је на првом месту и стандардан је испред мреже Земуна, лидера Српске лиге „Београд“.

Упоредо је и редован студент на Факултету за медије и комуникације, смер дигиталних уметности, са жељом да у будућности постане филмски режисер. У слободно време је риболовац, а са ловачким псом Санчом редовно одлази у природу.

Рођен је 30. маја 1997. године у Чачку, јер је отац у то време играо за Младост из Лучана. У раном детињству доселио се у Београд, а прве тренинге имао на терену крај Студентског града.

- Почео сам у Радничком (НБ), за млађе категорије бранио још у Раду и Чукаричком, а сениорску каријеру почео сам у Лучанима. Прве озбиљније кораке као првотимац имао сам у ОФК Бачки, дебитовао сам са 19 година у суперлигашком друштву, добио позив у младу репрезентацију код селектора Горана Ђоровића. Памтим време у Бачкој Паланци по лепим тренуцима, затим су се низали Јавор из Ивањице, ОФК Жарково два пута, Будућност из Подгорице, а од летос сам у Горњој вароши - каже Јеврић.

Привукле су га највише амбиције Земунаца.

- Циљ је да вратимо клуб где заслужује, најпре у Прву лигу, затим и у елитно друштво. Ко игра у Земуну, осећа се као врхунски спортиста, имамо велику подршку на тренинзима и утакмицама од људи који живе за клуб. Атмосфера у тиму је одлична, уз здраву конкуренцију. Екипа је спој млађих и искуснијих играча, предводници су Марко Ђаловић и Ненад Кисо, дуго су у клубу и дају пример осталима. Једини конкурент нам је ОФК Београд, имамо пет бодова предности, али то не сме да нас опусти. Морамо да наставимо са победама, као и у дербију пролећа на нашем стадиону. Надам се да ћемо тада решити питање пласмана међу прволигаше.

После тренинга и утакмице, најчешће жури на факултет.

- На другој години сам, обавезе успевам да ускладим, уз разумевање професора. Шеф катедре Вук Ршумовић и професор филмске режије Рајко Петровић воле и прате фудбал. Многи ме питају зашто сам се определио за тај факултет, јер спортисти углавном студирају ДИФ, евентуално менаџмент или економију. Одувек сам волео филмове, ишао у биоскоп, а привлаче ме истраживања. Волео бих да останем у том свету, после дипломирања. Већ имам режирана два кратка филма у продукцији факултета, биће их још током студирања.

Више од свега, Немања ужива у природи, где пуни батерије после бројних обавеза на факултету и фудбалу.

- Имам пса расе мађарска вижла, Санчо је две године стар, поклон од пријатеља ловца из Вршца. Обожавам живи свет и не желим да пуцам, тако да само идемо у околину, у посматрање дивљих патки и других птица. Страствени сам спортски риболовац, што упецам, то увек вратим у воду, било је улова од девет килограма. Базирао сам се на шарански риболов, идем на језера у околини Београда, углавном у друштву, понесемо храну и играмо карте док су удице забачене у воду. На речни риболов ређе идем, јер је потребна дужа припрема и вишедневно прихрањивање места где бих хтео да пецам.

Голмана Земуна испуњава сваки минут проведен ван градске гужве.

- Наши крајеви су одлични за риболов, језера у околини Јакова, Борче и Каћа уредна су и вредна доласка. Уживам и у дужим шетњама по дивљини, кад имам времена. Идем повремено на планинарење, био сам на Градишници код Берана. Надам се да ћу обићи још много неприступачних места по Србији и иностранству.

У фудбалу има успеха, иако није досегао репрезентативне врхове. Сваки савет оца и стрица много му је значио.

- Поносан сам што потичем из спортске породице, ишао сам стазама Душана и Драгослава, али имао сам слободу да ли ћу да останем у фудбалу или не, изабрао сам да наставим. Утицали су саветима на мене да не правим одређене грешке, поготово када сам се осамосталио и кренуо својим путем. Оца памтим само као тренера, а стрица и као најбољег голмана у земљи и интернационалца у холандском Витесеу. Сећам се када је бранио за репрезентацију, у квалификацијама су примили само један гол, на гостовању у Шпанији, а на Светском првенству у Немачкој 2006. године нису могли даље од групне фазе. Имам свој пут, срећан сам у спорту, са пријатељима за сва времена - закључио је Немања Јеврић.