Европа крај Јошанице још неостварени сан

Не римују се и готово да немају ништа што би им било заједничко, а опет између поезије и фудбала кад се загребе мало дубље могу да се пронађу важне индиректне споне. Колико пута смо за игру или потезе фудбалских велемајстора или играча који су нам прирасли срцу употребили термин о кога се отима сваки смртник не би ли га икако заслужио – уметник.

Било је и још има песника и прозаиста који су активно играли фудбал, највише је оних којима је ова игра завртела вијуге толико да и потрагу за речима и реченицама потребним за изражавање мисли и осећања остављају за касније, или после утакмице.

На трибине „Џаизкоин арене” ретко, али увек кад му то обавезе дозволе, из Загреба доскочи фудбалофил Синан Гуџевић (песник, преводилац, филолог, новинар...). Тренутно најтиражнији и најпопуларнији књижевник из Новог Пазара Енес Халиловић је искрени заљубљеник у „бубамару”, додуше, последњи пут на стадиону је виђен пре десет и више година. Зато њихов наследник, јер тако многи кажу, 21–годишњи Амар Личина, не пропушта утакмице Новог Пазара.

Прошле године Амар је за збирку песама „Мера ствари” заједно са још троје младих песника награђен од стране крагујевачког Културног центра у оквиру едиције „Првенац”. Студент треће године ДУНП-а на Департману филолошких наука редовно много пре првог звиждука судије заузима своју позицију на централној трибини, тамо где попречна бела линија одваја два дела терена.

Све се то дешава у периоду кад су и највећи фудбалски залуђеници сами себи затворили капије стадиона, једни због (не)квалитета игре, други из личних разлога, трећи због колорита који прати утакмице Супер лиге.

- Време за фудбал је увек – рече на почетку разговора надарени песник. Пратим Нови Пазар у свим спортовима, с тим да се деси да неке од утакмица у другим спортовима понекад пропустим, фудбалску само ако сам физички спречен. То је пре осам година био случај са утакмицом у којој смо победили Партизан 3:2 головима двоструког стрелца Ашковског и Павловића. Пропустио сам прву победу над црно–белима икада, то не могу да прежалим. Много волим фудбал, али клуб Нови Пазар можда и више.

Под чари фудбала заувек се пада махом због једне утакмице, оне која се не заборавља никад.

- И раније сам долазио на стадион, али после прве у Пазару одигране под светлошћу рефлектора са Јагодином 2014. године (3:0) више нико није могао да ме одврати. Тада је Јевтовић „маказицама” постигао можда и најлепши гол који сам видео на нашем стадиону, погодили су још Кецап и Радивојевић. Била је то прва утакмица Милорада Косановића као тренера на нашем стадиону, али и феноменалног Бразилца Матоса. Напамет знам тај састав (П.С – без грешке је Амар као песму рецитовао једанаесторицу). То је био вероватно и најбољи тим Новог Пазара у последњих неколико година.

Љубав према Новом Пазару јача и кад се види атмосфера на другим стадионима.

- Затекнем ли се у неком граду не пропуштам прилику да погледам утакмицу локалног клуба. Недавно сам у Лозници гледао њихов дуел са Железничаром из Панчева, прошле године меч Тузле ситија и АЗ 67 на Грбавици. Уживам док пратим навијаче свих клубова, а поносан сам на свој град и све оне који воле клуб. Никад нећу заборавити први дан припрема тима за учешће у трећој лиги. Било је то пре неку годину, тренер Славко Матић је извео играче, а на трибинама навијача колико их нема на првенственим мечевима многих клубова. Утакмице, а и неке тренинге одгледам, углавном са братом Џемалом који је тренутно у Немачкој, великим заљубљеником у ову игру, у Партизан и Нови Пазар, и са навијачима старије и новије генерације који знају све о клубу. Они и сви остали су понос клуба. Никад Нови Пазар неће бити сам, никад!

„Џаизкоин арена” је за Амара место радости, туге и уживања.

- Много више је било радости. Тренутак највеће туге десио се пре шест година кад смо поразом од Чукаричког (0:5) и теоретски испали из Супер лиге. Све остало је радост и ужитак уз виртоузе, данас су такви Гаврић, Никчевић, некад Павловић, Кецап или Матос са бразилском магијом у ногама. Волим и играче који својом појавом уливају сигурност. Такав је био Убипарип, нигде га није било по доласку у клуб, а кад је највише требало увек је погађао.

Нови Пазар никад није био ближи изласку на европску сцену.

- То је и мој сан. Не треба никога да победимо само да одиграмо макар једну европску утакмицу. Још верујем да ћемо успети, једино ме брине што нећу испратити ни дуел са Вождовцем. Коме требају утакмице без гледалаца? – пита се Амар Личина.