Београдски маратон, 36. по реду, почео је у 9 сати традиционалним стартом испред цркве Светог Марка.
На улицама Београда је рекордних 10.500 тркача, о чега 2.000 из иностранства, из укупно 64 земље. Стигло је и 25 елитних такмичара из Кеније, Етиопије, Руанде и Марока са личним рекордима испод 2:10,54 колико износи рекорд Београдског маратона у мушкој конкуренцији, док у женској конкуренцији рекорд износи 2:29,44.
Маратон се одржава под слоганом „Увек више”, а трчи се маратонска трка на 42 километра, полумаратон на 21 километар, трка на 10 километара и традиционална Трка задовољства дужине 2,3 километра.
Велики број линија јавног превоза у Београду возиће измењеном трасом, а потпуна нормализација саобраћаја се очекује око 18.00.
Бранкица Јанковић: Велика важност Трке задовољства за особе са инвалидитетом
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да је главни циљ Трке задовољства за особе са инвалидитетом исти као и претходних 11 пута, а то је да се укаже на све проблеме које имају особе са инвалидитетом и да се скрене пажња јавности са којим су све проблемима они суочени у свакодневном животу.
– Дванаести пут организујемо Трку задовољства за особе са инвалидитетом на Београдском маратону, заједно са Спортским савезом особа са инвалидидитетом. Циљ је, као и свих претходних година, да укажемо на проблеме наших суграђана са инвалидитетом. Спорт је за њих од изузетне важности, не само као рекреација и физичка активност, већ и као вид социјализације и превазилажења унутрашњих препрека и многи међу њима кажу да на тај начин лакше носе тај инвалидитет. Уз то, друштво онда на њих гледа пре свега као спортисткиње и спортисте, а тек онда као особе са инвалидитетом – рекла је Бранкица Јанковић.
Повереница је поменула и један скорашњи случај дискриминације над особом са инвалидитетом.
– Показало се у пракси да се лакше уклањају архитектонске баријере него оне у главама људи. Имали смо, нажалост, и ове године случајеве дискриминације особа са инвалидитетом, да им се не помогне или да им се одбије нека јавна услуга, превоз таксијем или градским превозом, што се десило особи у колицима. То је недопустиво, хајде што је то и законом забрањено, него је тешко разумети да уопште људи другачије третирају човека само зато што је особа са инвалидитетом – истакла је Јанковић.
Она је навела да је око 200 деце и одраслих узело учешће у Маратону и данашњој акцији.
– И ове године смо на Маратону окупили више од 200 деце и одраслих, чланова Спортског савеза особа са инвалидитетом, да данас уживамо и дружимо се, разговарамо са грађанима о њиховим проблемима и шта сви заједно можемо да урадимо, али да искористимо ову прилику, с обзиром да је ово врло важна манифестација за Београд и Србију, да подсетимо надлежне да морамо много да радимо да би уклонили и ове друге баријере – рекла је Јанковић.
Повереница за заштиту равноправности се осврнула и на најновију иницијативу о уклањању баријера и постављању рампи за особе са инвалидитетом.
– Радујемо се што нам је од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре прихваћена иницијатива да се више не тражи сагласност већине станара зграде где живе особе са инвалидитетом за уклањање баријера или постављање рампи за особе са инвалидитетом испред зграда где живе. У великом броју случајева људи нису могли нормално да прилазе својим становима, што због предрасуда комшија, што због недовољно разумевања или солидарности, па што да не и емпатије да немамо сви исте животне шансе и могућности. Надамо се да ћемо ове године отићи корак даље – закључила је Бранкица Јанковић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
