Beogradski maraton, 36. po redu, počeo je u 9 sati tradicionalnim startom ispred crkve Svetog Marka.
Na ulicama Beograda je rekordnih 10.500 trkača, o čega 2.000 iz inostranstva, iz ukupno 64 zemlje. Stiglo je i 25 elitnih takmičara iz Kenije, Etiopije, Ruande i Maroka sa ličnim rekordima ispod 2:10,54 koliko iznosi rekord Beogradskog maratona u muškoj konkurenciji, dok u ženskoj konkurenciji rekord iznosi 2:29,44.
Maraton se održava pod sloganom „Uvek više”, a trči se maratonska trka na 42 kilometra, polumaraton na 21 kilometar, trka na 10 kilometara i tradicionalna Trka zadovoljstva dužine 2,3 kilometra.
Veliki broj linija javnog prevoza u Beogradu voziće izmenjenom trasom, a potpuna normalizacija saobraćaja se očekuje oko 18.00.
Brankica Janković: Velika važnost Trke zadovoljstva za osobe sa invaliditetom
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da je glavni cilj Trke zadovoljstva za osobe sa invaliditetom isti kao i prethodnih 11 puta, a to je da se ukaže na sve probleme koje imaju osobe sa invaliditetom i da se skrene pažnja javnosti sa kojim su sve problemima oni suočeni u svakodnevnom životu.
– Dvanaesti put organizujemo Trku zadovoljstva za osobe sa invaliditetom na Beogradskom maratonu, zajedno sa Sportskim savezom osoba sa invalididitetom. Cilj je, kao i svih prethodnih godina, da ukažemo na probleme naših sugrađana sa invaliditetom. Sport je za njih od izuzetne važnosti, ne samo kao rekreacija i fizička aktivnost, već i kao vid socijalizacije i prevazilaženja unutrašnjih prepreka i mnogi među njima kažu da na taj način lakše nose taj invaliditet. Uz to, društvo onda na njih gleda pre svega kao sportistkinje i sportiste, a tek onda kao osobe sa invaliditetom – rekla je Brankica Janković.
Poverenica je pomenula i jedan skorašnji slučaj diskriminacije nad osobom sa invaliditetom.
– Pokazalo se u praksi da se lakše uklanjaju arhitektonske barijere nego one u glavama ljudi. Imali smo, nažalost, i ove godine slučajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom, da im se ne pomogne ili da im se odbije neka javna usluga, prevoz taksijem ili gradskim prevozom, što se desilo osobi u kolicima. To je nedopustivo, hajde što je to i zakonom zabranjeno, nego je teško razumeti da uopšte ljudi drugačije tretiraju čoveka samo zato što je osoba sa invaliditetom – istakla je Janković.
Ona je navela da je oko 200 dece i odraslih uzelo učešće u Maratonu i današnjoj akciji.
– I ove godine smo na Maratonu okupili više od 200 dece i odraslih, članova Sportskog saveza osoba sa invaliditetom, da danas uživamo i družimo se, razgovaramo sa građanima o njihovim problemima i šta svi zajedno možemo da uradimo, ali da iskoristimo ovu priliku, s obzirom da je ovo vrlo važna manifestacija za Beograd i Srbiju, da podsetimo nadležne da moramo mnogo da radimo da bi uklonili i ove druge barijere – rekla je Janković.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti se osvrnula i na najnoviju inicijativu o uklanjanju barijera i postavljanju rampi za osobe sa invaliditetom.
– Radujemo se što nam je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prihvaćena inicijativa da se više ne traži saglasnost većine stanara zgrade gde žive osobe sa invaliditetom za uklanjanje barijera ili postavljanje rampi za osobe sa invaliditetom ispred zgrada gde žive. U velikom broju slučajeva ljudi nisu mogli normalno da prilaze svojim stanovima, što zbog predrasuda komšija, što zbog nedovoljno razumevanja ili solidarnosti, pa što da ne i empatije da nemamo svi iste životne šanse i mogućnosti. Nadamo se da ćemo ove godine otići korak dalje – zaključila je Brankica Janković.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
