СРАМОТА, БЛАГО РЕЧЕНО: Раднички није прославио стогодишњицу од оснивања клуба

Неколико последњих година у Нишу, односно на југу и југоистоку Србије, непрестано се говорило како се чека пролеће 2023. и обележавање ретког јубилеја у српском спорту – века фудбала у Нишу и овим деловима наше земље. Јер ће, како се годинама и  месецима у прошлости обећавало Раднички обележити стогодишњицу од оснивања. Буквално није било ниједног скупа и догађаја где се о том јубилеју није говорило, и да се са великим одушевљењем није планирало одржавање свечане академије, сусрета генерација, додела признања, богат културно-уметнички програм!? Најављивани су, такође ревијални сусрети са иностраним клубовима...

Разлози за тако амбициозан план обележавања века Радничког пронађени су у прошлости, у тих 100 година постојања и рада нишког клуба. Генерације и генерације успешних спортиста, на хиљаде младих који су пронели славу спортског и фудбалског Ниша светским меридијанима, златним су словима уписани у историји двомиленијумског града богате и незаборавне и историјске, али и културне и спортске баштине и наше државе. Небројено је појединаца који су играма у дресу Радничког успели да се домогну и места у државним репрезентацијама, много је њих успело да направи светски успешне каријере у иностранству, а да ни тада, далеко од родног краја нису заборавили Србију, некада Југославију, Раднички и стадион на Чаиру, навијаче и свој Ниш.

И враћали се у град на Нишави, на Чаир и свој клуб, овенчани светском славом, али никада не престајући да се диче чињеницом да су поникли у Радничком.

Клуб је имао најсветлије тренутке на домаћој и међународној сцени, што није успевало већем броју конкурената. За незаборав је, поред свега другог, да је почетком осамдесетих година широм Европе, управо због успеха Нишлија у Купу УЕФА лансирана крилатица „Куде је тај Ниш”, јер је Раднички у правом смислу речи харао Старим континентом.

Трајао је Раднички, пленио историјом, богатством у спорту које се никада неће заборавити, истрајао је цео век и ниједног тренутка није заборављен 23. април 1923. године, кад је клуб основан.

Овог пролећа, међутим, кад се заиста са великим нестрпљењем међу грађанима Ниша и околине, свакако највише међу присталицама клуба са Чаира очекивало да ће се век постојања Радничког обележити онако како приличи граду и овом делу Србије, мераклијски и за пуно срце и душу – ништа.

Претходних месец дана једино су навијачи клуба са Чаира, популарне Мераклије, организоване навијачке групе од 1989. године, а која се апсолутно разликује од сличних широм Србије познатих по инцидентима и неспортским испадима, смогли снаге да нешто приреде поводом великог јубилеја. Мераклије су прво пре неколико недеља организовале сусрет са осталим навијачима и играчима Радничког на Чаиру, уз незабораван ватромет, односно вечерњу бакљаду. Присталице су потом са Нишким културним центром организовали трибину „О Радничком некад и сад”, а синоћ су у центру Ниша спремили и одржали концерт под ведрим небом уз учешће локалних музичких група и појединаца.

И нико више. Најкраће и најблаже речено, срамота.

Нити се огласило и нешто предузело руководство клуба, нити је било какав корак, што је потпуно необјашњиво, начинио град како би се обележио вредан и заиста јединствени јубилеј спортског колектива који је прославио град прославио широм Европе.

Већ данас јубилеј Радничког биће прошлост. Једино се не зна хоће ли се неко постидети због пропуста и нечињења!? Због немерљиве штете нанете и нишком спорту и Радничком, а највише граду.