Београдски маратон одржан је у недељу 36. пут. Како су навели организатори, било је 10.500 учесника из 64 државе са свих континената, на 21,1 км и 42,195 км, чиме је надмашен рекорд по масовности у две најважније трке програма из 2019. кад је било 8.000 учесника. Премијерно се стартовало и на 10 километара. Учествовало је, по наводима организатора, 12.000 будућих Филипидеса.
Маратонски покрет у Србији наставља да се развија по масовности, што је сјајно и што јесте циљ оваквих манифестација.
Нажалост, није исто с квалитетом, видело се из скромних резултата и пласмана у укупном поретку наших представника с Првенства Србије на 42,195 км одржаног још једном у оквиру традиционалног догађаја.
Апсурд је да су код дама рекреативке (без клуба): Оливера Милошевић, Слађана Ђорђевић и Саманта Шафрањ, биле брже од званичних учесница шампионата (државна првакиња је трчала 3:40:16). При томе је Оливера Милошевић, окружена својом децом после 3:35:17 изјавила:
- Срамота ме да дајем изјаву после оваквог резултата. Трчала сам и 3:14 до сад.
Слађана Ђорђевић (на слици) се пренеразила кад је чула да је друга од Српкиња, јер има 47 година и рекреира се по Београду. Саманта Шафрањ није ни знала да је трећа, па је отишла пре проглашења.
Чињеница да српска рекордерка Оливера Јевтић и учесница СП у маратону Теодора Симовић, нису учествовале на Филипидесовој деоници, чиме би утисак био далеко повољнији, не оправдава опште стање. Прва има другачије тркачке планове, а друга је била најбржа Српкиња на 21,1 км и четврта у апсолутном пласману, што је најбоље од наших представника у четири најважније категорије.
У САС су свесни слабости дугих пруга и има идеја како да се оне унапреде.
Кенијка Лидија Џебичи срушила је резултатом 1:11:30 рекорд стазе Оливере Јевтић на 21,1 км из 2008. за 11 секунди. Истина, пре седам сезона је промењена стаза, иде се преко Моста на Ади и вођени су од тада до 2022. нови рекорди. Сада су се на листама појавили само стари, углавном квалитетнији од нових. Није немогуће да организатори могу да се определе, али је ово ипак питање на које одговор могу да дају само врхунски познаваоци атлетских правила, које у Србији имамо.
Етиопљанка Фејне Гудето Гемеда у женском маратону имала је дуго пролазе за резултат од 2:26, али је пред крај посустала. Сат је зауставила на 2:30:30, приближивши се 46 секунди рекорду стазе Румунке Кристине Помаку из 2001. Један је разлог што се температура од 14 степени на старту у девет сати ујутру, попела до, за маратонце веома неповољних 20. Организатори на то не могу да утичу, евентуално померањем догађаја у неки период календарски ближи зимском, ако је уопште могуће у згуснутом календару Асоцијације светских маратона и уличних трка.
Међутим, постоји тренутак који је негативно утицао на резултат Гемеде, а може да се промени - када се приближавала циљу, морала је да обилази велики број, у то време углавном полумаратонаца, који су завршавали трку. То захтева додатно расипање већ потрошене енергије. Секунде су одлучивале о рекорду овога пута. Могла би убудуће да се издвоји својеврсна „жута трака“, посебна стаза, бар у улици Краља Милана за водеће маратонце у мушкој и женској конкуренцији, како се не би у финишу додатно мучили.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
