Beogradski maraton u znaku rekreativki

Beogradski maraton održan je u nedelju 36. put. Kako su naveli organizatori, bilo je 10.500 učesnika iz 64 države sa svih kontinenata, na 21,1 km i 42,195 km, čime je nadmašen rekord po masovnosti u dve najvažnije trke programa iz 2019. kad je bilo 8.000 učesnika. Premijerno se startovalo i na 10 kilometara. Učestvovalo je, po navodima organizatora, 12.000 budućih Filipidesa.

Maratonski pokret u Srbiji nastavlja da se razvija po masovnosti, što je sjajno i što jeste cilj ovakvih manifestacija.

Nažalost, nije isto s kvalitetom, videlo se iz skromnih rezultata i plasmana u ukupnom poretku naših predstavnika s Prvenstva Srbije na 42,195 km održanog još jednom u okviru tradicionalnog događaja.

Apsurd je da su kod dama rekreativke (bez kluba): Olivera Milošević, Slađana Đorđević i Samanta Šafranj, bile brže od zvaničnih učesnica šampionata (državna prvakinja je trčala 3:40:16). Pri tome je Olivera Milošević, okružena svojom decom posle 3:35:17 izjavila:

- Sramota me da dajem izjavu posle ovakvog rezultata. Trčala sam i 3:14 do sad.

Slađana Đorđević (na slici) se prenerazila kad je čula da je druga od Srpkinja, jer ima 47 godina i rekreira se po Beogradu. Samanta Šafranj nije ni znala da je treća, pa je otišla pre proglašenja.

Činjenica da srpska rekorderka Olivera Jevtić i učesnica SP u maratonu Teodora Simović, nisu učestvovale na Filipidesovoj deonici, čime bi utisak bio daleko povoljniji, ne opravdava opšte stanje. Prva ima drugačije trkačke planove, a druga je bila najbrža Srpkinja na 21,1 km i četvrta u apsolutnom plasmanu, što je najbolje od naših predstavnika u četiri najvažnije kategorije.

U SAS su svesni slabosti dugih pruga i ima ideja kako da se one unaprede.

Kenijka Lidija Džebiči srušila je rezultatom 1:11:30 rekord staze Olivere Jevtić na 21,1 km iz 2008. za 11 sekundi. Istina, pre sedam sezona je promenjena staza, ide se preko Mosta na Adi i vođeni su od tada do 2022. novi rekordi. Sada su se na listama pojavili samo stari, uglavnom kvalitetniji od novih. Nije nemoguće da organizatori mogu da se opredele, ali je ovo ipak pitanje na koje odgovor mogu da daju samo vrhunski poznavaoci atletskih pravila, koje u Srbiji imamo.

Etiopljanka Fejne Gudeto Gemeda u ženskom maratonu imala je dugo prolaze za rezultat od 2:26, ali je pred kraj posustala. Sat je zaustavila na 2:30:30, približivši se 46 sekundi rekordu staze Rumunke Kristine Pomaku iz 2001. Jedan je razlog što se temperatura od 14 stepeni na startu u devet sati ujutru, popela do, za maratonce veoma nepovoljnih 20. Organizatori na to ne mogu da utiču, eventualno pomeranjem događaja u neki period kalendarski bliži zimskom, ako je uopšte moguće u zgusnutom kalendaru Asocijacije svetskih maratona i uličnih trka.

Međutim, postoji trenutak koji je negativno uticao na rezultat Gemede, a može da se promeni - kada se približavala cilju, morala je da obilazi veliki broj, u to vreme uglavnom polumaratonaca, koji su završavali trku. To zahteva dodatno rasipanje već potrošene energije. Sekunde su odlučivale o rekordu ovoga puta. Mogla bi ubuduće da se izdvoji svojevrsna „žuta traka“, posebna staza, bar u ulici Kralja Milana za vodeće maratonce u muškoj i ženskoj konkurenciji, kako se ne bi u finišu dodatno mučili.