Усиљени телефонски позиви ка деценијама истом броју култног десног бека Партизана и однедавна клупског скаута Миливоја Ћирковића умало нису прерасли у људско одустајање, напослетку и еснафско.
Једаред још и... крај. Кад, с друге стране „жице” познат и надасве омиљени глас одузимача даха августовске ноћи 2003, у Њукаслу.
- Телефон сам заборавио код куће, мрско ми је било да се вратим... Боље да јесам, цело поподне утрошићу на пропуштене позиве – уз осмех вели, џентлменски помирљиво.
Одушевљено смо реплицирали: сад нам је лакнуло, истовремено открили првобитну помисао о смисленом не јављању због бламантне ситуације у Партизану.
- Неее... таман посла!
И, стварно. Никад није бежао од новинара, напротив, увек био предусретљив и доступан без обзира на актуелни тренутак. Некад бајковит, некад... као данас – нелеп.
- Партизан коме је у срцу, разумљиво, не може да буде задовољан резултатима и бодовним заостатком у борби за другу позицију. Тек, што је Звезда опет шампион!
Спортски сектор, уверава, предузима конкретне потезе да би променио постојеће стање.
- Спортски директор Ивица Краљ са сарадницима свакодневно разговара са стручним штабом и фудбалерима, дозирано амортизује оптерећења и релаксира у оваквим приликама уобичајену напетост. Све зарад лакшег враћања на дане кад су јесенас егал играли с Келном и Ницом, сад... као с везаним ногама!?
Мисао је окончао већ од употребе излизаном констатацијом: момци нису заборавили да играју фудбал, апострофиравши превелико психолошко оптерећење као кључан разлог умножених неуспеха. Што је у трену изнедрило опаску: ако није до играча, онда јесте до тренера.
- Кривица је подједнака, отуд би одговорно било да збију редове и вечерас издигну изнад туробне ситуације, превазиђу себе и победе Звезду. То је суштина, дакле, главна ствар да стопут данас понове: знамо да играмо фудбал, потом кроче на терен силно мотивисани и пруже све од себе.
Резервисанији је био у процени Дуљајевог (не)сналажења на клупи.
- Дуки је океј, није проблем... већ несклад између неадекватних резултата и потрошње његове енормне енергије. Ствари, надам се, набоље би требало да крену од вечерашње утакмице, његов рад дође до изражаја.
Прегршт такмичарских детаља зависиће не само од исхода 170. вечитог дербија.
- Нама су све утакмице јако битне, колоквијално речено: свака је квалификациона. Чукарички и ТСЦ играју изванредно, Војводина се бодовно изједначила. Тешко биће, опет, нада последња умире... Само да вечерас одиграју мушки, победе. Морал и репутацију подигну на виши ниво, крену узлазном путањом. Потом, све биће много лакше у борби за пласман на евросцену.
Оптимизам заснива на изанђалој флоскули, додуше фолклорној уочи вечитог дербија.
- Никад тренутна форма и пласман нису пресудно утицали на коначан исход, штавише, неретко је побеђивао слабије котирани. Хоће и вечерас, прижељкујем здушно ха, ха...
Енергичан одговор је измамило питање: шта уколико не буде било по његовом.
- Тако нећу да размишљам већ о победи, искључиво. Без обзира на Звездину растерећеност и неимање примарног резултатског притиска. Престиж је у фокусу, првенствено.
Ништа мање и нама, наравно.
БЕЗ КАЈАЊА ЗБОГ ПОВРАТКА У ПАРТИЗАН
Јесте ли се покајали због ангажовања у спортском сектору Партизана, у историјски деликатном тренутку?
- Не... зашто?! Партизан волим и мени је част што сам део породице, а тад не постоји право и криво време за долазак. Прихватио сам да помогнем, ако сам непотребан могу и данас да напустим клуб.
Шта сте досад као скаут урадили, опипљиво?
- Све што се захтевало и очекивало од мене, превасходно у проналажењу талентованих и квалитетних играча. Помно пратимо педесетак, видећемо са стручним штабом шта нам ваља чинити у прелазном року.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
