Исповест нападнутог тренера - Не боли песница, већ став судије

Српсколигашки дуел Смедерева 1924 и Мачве 1929 из Богатића, неће бити упамћен по резултату (3:3), без обзира што су домаћини лидери, а противник у грчевитој борби за опстанак, већ по инциденту у 81. минуту, кад је ударен Жељко Милошевић, тренер гостију.

Некадашњи капитен Будућности (Банатски Двор), зрењанинског Баната и крагујевачког Радничког, ћутао је дан после меча, а јуче је отворио душу и проговорио о догађају за који је рекао да није могао ни да сања да би могао да му се догодити у тренерској каријери.

- Људи зову, телефон нон-стоп звони и нису згрожени само пријатељи, од којих увек имам подршку, већ и они који ме не познају. Био сам испред клупе, мој тим је нападао, тамо је судија био окренут и није могао да види шта се дешава испред моје клупе. Све је видео четврти судија. Милановић је погодио у стативу, а три секунде пре тога, човек је прескочио ограду, дошао ми иза леђа и ударио ме песницом у раме. Одмах је, преко терена, претрчао на другу страну – почео је исповест Милошевић.

После краћег предаха, наставио је да враћа филм инцидента:.

- Ударио ме непознат човек и, кукавички, побегао. Провоцирао је током другог полувремена, па је ту био постављен и редар. Са моје клупе сви су скочили и почели да вичу, а четврти судија је понављао, „видео сам, видео сам“... Тада сам чуо делегата који је рекао да није видео и да је пратио акцију пред голом и верујем да је тако било. Чуло се кад је четврти судија рекао да је ударен тренер, а главни арбитар дотрчао је до мене и почео да вади картон. Тада му је четврти рекао: „Не, не, он је ударен“. Главни, Милош Витић из Ужица, којем сам име сазнао после меча, само се окренуо да настави меч.

Замолио је за нови предах, на другом телефонском броју следио је позив.

- Признајем, кад сам видео да га није брига због ситуације у којој сам, непримереним речима сам реаговао и прихватио искључење. Био сам шокиран, главни судија није ме питао шта се десило, није имао ни намеру, показао ми је црвени картон, окренуо леђа и наставио утакмицу. Уместо да је прекине, задовољио се мојим искључењем.

Захвалио се Смедеревцима на коректности пре и после меча.

- Људи су нас супер дочекали, Предраг Сикимић, спортски директор, пријатељ ми је из играчких дана, сви из домаћег тима били су коректни и нисам желео да дижем прашину. Нападнут сам и Смедеревци су се извинили. Љутим се на судију Витића, није ни трунку размишљао о ономе што сам доживео. Да је био нападнут, бранио бих га, а четвртог судију није ни питао шта се десило, не могу да верујем да постоји таква колегијалност.

После утакмице, како је Милошевић рекао, није дошло до комуникације са Ужичанином Витићем.

- Неке ствари дубоко су ме заболеле и не знам чему све ово води. Желео сам да попричам са судијом Витићем, а поред мене је прошао као фурија. Застао је четврти судија, кренули смо у разговор, а Витић се окренуо, позвао га и рекао: „Шта имаш с њим да причаш“. Да ме је Витић током меча упитао, ко ме ударио и како сам, одговорио бих му да настави утакмицу. Искрено, не боли ме песница, ударац могу да поднесем, али боли понашање судије.

Жељко Милошевић је поново кратко застао и затим закључио разговор:

- Да је судија био нападнут, кунем се, први бих га бранио, а није ни питао четвртог судију шта се са мном десило. Ако кажем срамота, мало је.