Ispovest napadnutog trenera - Ne boli pesnica, već stav sudije

Srpskoligaški duel Smedereva 1924 i Mačve 1929 iz Bogatića, neće biti upamćen po rezultatu (3:3), bez obzira što su domaćini lideri, a protivnik u grčevitoj borbi za opstanak, već po incidentu u 81. minutu, kad je udaren Željko Milošević, trener gostiju.

Nekadašnji kapiten Budućnosti (Banatski Dvor), zrenjaninskog Banata i kragujevačkog Radničkog, ćutao je dan posle meča, a juče je otvorio dušu i progovorio o događaju za koji je rekao da nije mogao ni da sanja da bi mogao da mu se dogoditi u trenerskoj karijeri.

- Ljudi zovu, telefon non-stop zvoni i nisu zgroženi samo prijatelji, od kojih uvek imam podršku, već i oni koji me ne poznaju. Bio sam ispred klupe, moj tim je napadao, tamo je sudija bio okrenut i nije mogao da vidi šta se dešava ispred moje klupe. Sve je video četvrti sudija. Milanović je pogodio u stativu, a tri sekunde pre toga, čovek je preskočio ogradu, došao mi iza leđa i udario me pesnicom u rame. Odmah je, preko terena, pretrčao na drugu stranu – počeo je ispovest Milošević.

Posle kraćeg predaha, nastavio je da vraća film incidenta:.

- Udario me nepoznat čovek i, kukavički, pobegao. Provocirao je tokom drugog poluvremena, pa je tu bio postavljen i redar. Sa moje klupe svi su skočili i počeli da viču, a četvrti sudija je ponavljao, „video sam, video sam“... Tada sam čuo delegata koji je rekao da nije video i da je pratio akciju pred golom i verujem da je tako bilo. Čulo se kad je četvrti sudija rekao da je udaren trener, a glavni arbitar dotrčao je do mene i počeo da vadi karton. Tada mu je četvrti rekao: „Ne, ne, on je udaren“. Glavni, Miloš Vitić iz Užica, kojem sam ime saznao posle meča, samo se okrenuo da nastavi meč.

Zamolio je za novi predah, na drugom telefonskom broju sledio je poziv.

- Priznajem, kad sam video da ga nije briga zbog situacije u kojoj sam, neprimerenim rečima sam reagovao i prihvatio isključenje. Bio sam šokiran, glavni sudija nije me pitao šta se desilo, nije imao ni nameru, pokazao mi je crveni karton, okrenuo leđa i nastavio utakmicu. Umesto da je prekine, zadovoljio se mojim isključenjem.

Zahvalio se Smederevcima na korektnosti pre i posle meča.

- Ljudi su nas super dočekali, Predrag Sikimić, sportski direktor, prijatelj mi je iz igračkih dana, svi iz domaćeg tima bili su korektni i nisam želeo da dižem prašinu. Napadnut sam i Smederevci su se izvinili. Ljutim se na sudiju Vitića, nije ni trunku razmišljao o onome što sam doživeo. Da je bio napadnut, branio bih ga, a četvrtog sudiju nije ni pitao šta se desilo, ne mogu da verujem da postoji takva kolegijalnost.

Posle utakmice, kako je Milošević rekao, nije došlo do komunikacije sa Užičaninom Vitićem.

- Neke stvari duboko su me zabolele i ne znam čemu sve ovo vodi. Želeo sam da popričam sa sudijom Vitićem, a pored mene je prošao kao furija. Zastao je četvrti sudija, krenuli smo u razgovor, a Vitić se okrenuo, pozvao ga i rekao: „Šta imaš s njim da pričaš“. Da me je Vitić tokom meča upitao, ko me udario i kako sam, odgovorio bih mu da nastavi utakmicu. Iskreno, ne boli me pesnica, udarac mogu da podnesem, ali boli ponašanje sudije.

Željko Milošević je ponovo kratko zastao i zatim zaključio razgovor:

- Da je sudija bio napadnut, kunem se, prvi bih ga branio, a nije ni pitao četvrtog sudiju šta se sa mnom desilo. Ako kažem sramota, malo je.