УЖИВО: Гасол и Скола деле срећу Србији не жребу Мундобаскета (ВИДЕО)

Неписано правило у нашој репрезентацији, још из деведесетих, кад су је водили Душан Ивковић, па Жељко Обрадовић је „Нема лаког и тешког жреба, јер ако хоћеш да будеш најбољи, мораш да победиш најбоље”.

Кад смо били доминантни као тих дана са Ђорђевићем, Даниловићем, Паспаљем, Дивцем, Бодирогом, Савићем, Стојаковићем,..., жреб нас и није много интересовао. Сада, кад су ствари, другачије и кад смо квалитет са папира не успевамо увек да пренесемо на терен, са великом пажњом дочекујемо данашњу церемонију у Манили (13,30), кад ће Луис Скола и Пау Гасол одредити групе за овогодишњи Мундобаскет.

Две ствари су извесне – Србија неће играти прву фазу у Јапану и противници јој неће бити Француска, Словенија и Литванија, са којима су Јокић и другови у другом шеширу.

- Жреб је онолико добар колико добијаш утакмица, односно лош колико их губиш. У оваквом систему такмичења које дуже траје, зависно од групе у којој си, пружа се могућност планирања и организације система игре и оптерећења играча. Колико год није Светско првенство није полигон на ком можеш да вежбаш, тај први период је релативно дугачак и може да послужи за разигравање, испробавање неких елемената – почиње причу о жребу Марин Седлачек.

Искусни стручњак ниже елементе које тренери користе да би добили победничку формулу на турнирима овог типа.

- У шампионат се углавном улази са играчима који су у различитој форми, са некима који излазе из повреде и што је такође врло важно са играчима који дуго нису играли заједно. Оптимум треба да доведеш кад је најбитније, али не смеш да занемариш ни групу, јер све репрезентације на Светско првенство долазе са најбољим кошаркашима.

Наш државни тим је 1998. чекао Сашу Ђорђевића, 2014. Ненада Крстића, прошле године Николу Милутинова...

- И на последњем Европском првенству смо имали повређене који су се као Милутинов касније укључили, али и смо се суочили и са повредама на самом такмичењу, попут Недовићеве. Такве ситуације не могу да се предвиде, а могу доста да поремете амбиције.

Седлачек је у фебруару 2002. био у Америци због НБА обавеза и КСЈ га је, због уштеде, делегирао да са ол-стара оде из Филаделфије у Индијанаполис. Колико је био срећне руке, показује и крај тог шампионата.

- Мада сви кажу „идемо од утакмице до утакмице”, у суштини се највише гледа на кога ћеш да налетиш у четвртфиналу и према томе се праве планови. Јер, ако си први у групи онда је велика вероватноћа да у четвртфиналу нећеш налетети на најбољег. Због те елиминационе фазе жреб је и те како важан.

Седлачек подсећа на СП 2014, изузетак ког се радо сећамо. Те године смо у првој фази изгубили од Француске, Бразила и Шпаније.

- Тад смо освојили последњу светску медаљу, играли финале са Американцима. А у групи смо губили утакмице и у осмини финала играли против Грчке која је до тада све добила. Одиграли смо тај меч фантастично и после је све кренуло како смо желели. Жреб је битан зато што у групи имаш право на поправни, а у елиминацијама више немаш и зато се форма темпира за нокаут систем.

Затим је сервирао и чашу жучи. Подсетио нас је на Берлин 2022.

- Имамо и пример прошлогодишњег Евробаскета где смо играли добро и све добијали. У моменту кад смо се сусрели са Италијанима били смо апсолутни фаворити, али смо пали у другом полувремену и изгубили. Постоје ствари које не можеш да предвидиш, али сигурно је далеко боље избећи главне фаворите – закључио је Седлачек.