Србин исписује историју Скендербега: Краљ у клубу, бог у Корчи

О... како је лепо бити Србин у Корчи, древној вароши на југоистоку Албаније. Не из носталгичних разлога, некадашњег српског назива Горица; већ несвакидашњег васкрснућа Скендербега. Неее... Ђурађа Кастриота, најзнаменитијег албанског хероја српског корена и једног од седам највећих светских владара без круне; него, због такмичарског подвига тренера од јака талента – Ивана Гвозденовића.

Елем, обамрлог тамошњег фудбалског великана је волшебно оживео и са седмог места уздигао до пиједестала, два кола пре краја првенства и до елитног ранга. Завредео највише паланачке и црквене почасти, грађанску пажњу.  

- Свуда је живо и еуфорично, људи срдачни и галантни – с чујним осмехом акцентује питоње.- Шансе нема да платиш цех, а селфији само пуцају. Таксисти једини одолевају томе, наплате сваки метар ха, ха...

Као и ви, сваку утакмицу?

- Јес вала... заслужили смо, нема шта.  

Како?

- Нелако... Кренуо сам из почетка, лагано клај - клај. Друкчије није могло. Затекао сам летаргичну атмосферу, играче без самопоуздања. Равнодушне у такмичењу, било да играју код куће или у гостима. Победили или изгубили, њима свеједно.

И, шта сте урадили конкретно?

- Е, сад, не бих да откривам...

Јака ствар..?

- Шалим се... Испрва сам перманентно апострофирао величину клуба, затим усиљено инсистирао на највишим амбицијама. Хвалио њихове играчке квалитете,  указивао на мане и систематски отклањао грешке у игри, систем 5-3-2 променио у 4-3-3 с разним варијацијама. Брзо су капирали, индивидуално и тимски напредовали да нисмо изгубили ниједну утакмицу – од, 14! Пресудна је била прва моја, у смислу практичне потврде дотад причаног и рађеног. Аполонију смо победили у Фјерију, потом посвећеније тренирали и сликовито речено: залауфали, без стајања. Ништа мање кључна и подршка агилног председника Ардијана Такаја, мени омиљеног још из играчких дана.

Задовољство испољава или искуствено тврди пазар у вези продужења уговора?

- Ликује стално, а... уговор не спомиње. Рано је, истиче крајем маја. Причаћемо, у наредне две недеље.

То већ није добро. Шах играте безмало свако вече и...

- Да не буде пацерски мат, у четири потеза.

Може и под маском?

- Мислите, коња да жртвује и узме даму.

Неее, кад сте краљ на његовој табли?

- Спреман сам на све, верујте.

Чак и да партија наликује Звездиној с трофејним Милошем Милојевићем?

- Све је могуће у фудбалу, зато се и не замајавам овим успехом. Миран сам, чврсто ослоњен на тло и, наравно, уживаћу док буде трајало. Вечно неће, тако је у нас тренера – зацени се и на крају.

СВЕШТЕНИЦИ КАО ТАЛИЈА

Гвозденовићево учестало дружење с православним свештеницима у Корчи је попримило и обрисе анегдоте.

- Мене је тренер омладинаца Скендербега недавно видео с четворицом свештеника, гледали смо одбојкашку утакмицу нашег клуба с Партизанијем, пришао и рекао: сад знам зашто ниси изгубио ниједну утакмицу! Питао сам збуњено, зашто. Казао је што сам нон-стоп у њиховом друштву. Иначе... све наше утакмице прате, друже с председником Такајем. Њему су у шали рекли: чим сте довели православца за тренера, Бог је отад уз вас.