Био је Александар Николић првак Европе и света са Југославијом, за његов Ињис троструког шампиона континента и два пута интерконтиненталног првака рећи ће вам да је једна од најбољих екипа свих времена.
Данас, 12. марта, навршава се 15 година од једног од најбољих европских тренера свих времена. Николићев утицај је снажнији и јачи него што то богата ризница сведочи.
Професорова филозофија се и дан, данас огледа не само у нашој, већ и комплетној европској кошарци. А какве је тек наследнике оставио иза себе - Жељка Обрадовића, Богдана Тањевића, Божидара Маљковића, Етореа Месину, Слободана Суботића...
Професор је рођен 28. октобра 1924. године у Сарајеву, још у дечачким данима се са породицом преселио у Београд. Студирао је права и медицину, по завршетку Другог светског рата предавао је на Факултету за физичку културу, одатле је и потекао надимак професор по коме га цео свет зна.
Играо је у Партизану, Црвеној звезди, чачанском Желу и БСК Београду. Са Звездом је три пута био првак Југославије, десет пута репрезентативац.
У тренерском опусу су ОКК Београд, Партизан, Црвена звезда, Петрарка и Ињис, репрезентација Југославије.
Са плавима је освојио светско (78) и европско злато (77), три сребрне медаље (СП 63, ЕП 61, 65) и једну бронзу (ЕП 63). Два пута је био најбољи тренер Европе 1966. и 1976.
Изабран је у Кућу славних у Спрингфилду 1998, а Куће славних ФИБА од 2007. Пре 20 година је од Међународне кошаркашке организације добио Орден части.
Божидар Маљковић је својевремено за Николића рекао да је Патријарх српске кошарке и покренуо иницијативу да Београдска арена понесе његово име. Олимпијски комитет Србије је пре осам година његову идеју озваничио, али иницијатива још није реализована.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
