Откако је Иван Тодоров поставио основе и систем, џудо је један од најстабилнијих и најперспективнијих спортова у Србији. Осим светски успешних такмичара и такмичарки, савез брине о сваком сегменту. Тако се Џудо савез Србије може похвалити да има даму - интернационалног судију.
Наташа Бошковић, једина је жена са звањем континенталног Б судије из наше земље. Истовремено је и секретар у ЏС Војводине, али и тренер који љубав према овој вештини усађује најмлађим Новосађанима.
Иза нежне и крхке девојке, крије се жестоки борац, носилац црног појаса (трећи дан). Повреда колена, такве тежине да је и чувени професор др Мирослав Миланков био изненађен, у 15. години јој је прекинула такмичарску каријеру. Али, не и везу са џудоом - прво је 2010. почела да суди, затим и да ради с децом у родном Темерину, била је и одабрани професор у пројекту ИЏФ и ЏСС - „Џудо у школе”, а од 2015. завршила је мастер за професора спорта и физичког васпитања.
Мада неке ствари изгледају као случајност, није случајно што су некога са таквим „курикулумом” и радним квалитетима, приметили из Европске федерације. И после Светског школског првенства, одржаног у Шумицама, позвали је да полаже испит за интернационалног судију.
-Полагала сам у октобру 2021. у Дубровнику. Ментор ми је био Синиша Шкрбић. Први дан је на распореду био интервју, после тога оцењују како судиш. На састанку, кад су саопштавали резултате, низали су оне који су прошли. На крају нас је остало троје, а једна кравата и један беџ... Ишчекивање је било најтеже. Кад су ме прозвали, сав труд је добио смисао - истакла је шармантна Новосађанка.
И од тада је судила на неколико турнира, у Загребу, Сарајеву, Бањалуци... Мада не жели да прича о томе, може да се похвали више него добрим оценама. На питање како дама заслужи поштовање и респект бораца, посебно горостасних, којима суди, Наташа одговара:
-Ставом, јер увек гледам да будем праведна. Сваки судија може да направи грешку, кад се то деси, тренери цене што признам да сам погрешила. Кажем извините, прихватим критику и већина њих ми је по завршетку пружила руку. Буде ми криво, али никад нисам урадила с намером. Трудим се да будем фер и коректна и увек сам стала иза своје одлуке.
Кад прича о суђењу, осмех одаје колико је срећна у џудоу.
-Зато што волим наш спорт. Сасвим случајно сам као дете ушла у салу и од првог тренинга се заљубила. Кад судим, понекад имам осећај да могу да то радим и два дана у низу. Управо, због те љубави.
УМИЉАТИ МИЛЕ „УКРАО” СРЦЕ
На срећу није имала ситуацију да умеће џудоа мора да примени у свакодневном животу.
-Ваљда имам добар гард, па ми проблематични не прилазе... - шали се Наташа.
Однедавно јој је један Миле, умиљати ши-цу, „ушао под кожу”.
-Осим пса, који се уселио у мој живот, вентил ми је и рад са децом. Она ме потпуно опуштају. Све се, углавном врти око џудоа. Кренуло је поптуно необавезно, а испало је да ми је цео живот.
Посебно воли да арбитрира најмлађима.
-Чиста жеља за победом деци се види у погледу. Долазе пуног срца, са тремом, истински желе да покажу најбоље од себе. Волим наравно и велика сениорска такмичења, врхунски џудо, врхунске захвате, у њему за разлику од дечјих борби, има и тактике. Ипак, кад посматрам борбе, никад не гледам судију, мислим да је он најмање битан. Добар арбитар је неприметан, зато сам увек гледала такмичаре. Волела бих да и мене не примете, то би значило да добро радим посао и да су грешке сведене на минимум.
На питање кад је девојка, а кад жестоки борац са црним појасом, одговара:
-Константно сам борац, не само у џудоу. Пре свега то долази из куће, одрасла сам тако да сам увек морала да се борим за нешто и да радим. А у џудоу кад радиш и бориш се за оно што желиш, на крају и добијеш. По природи сам прилично нестрпљива, волела бих да знам крај пре почетка, али ме је џудо научио стрпљењу. Све што сам желела, а добила пре времена, није се показало добрим. Све мора да дође у своје време.
Иза „оклопа_чврстог борца” крије се велики емотивац.
-Требало ми је много времена да себи то признам, гурала сам ствари под тепих све док више није могао да трпи. И схватила сам да је много лакше исплакати се... Не чиним то често, колико би можда требало, али плачем.
Не дели уврежено мишљење да је женама, због изгледа, лакше да направе каријеру.
-Цео живот учим. Није тачно да пристојна и лепа девојка не мора ништа да зна, напротив, мислим да мора још више да се едукује и изграђује, да би могла да опстане. Знам да иза мене стоји рад и трудим се да ме не погађа туђе мишљење, али и то се понекад догоди - закључила је Бошковићева.
По свему што смо чули од ње, али и људи из џудоа, нећемо се изненадити уколико је за десетак година видимо у судијском оделу на олимпијском турниру. После свих снова које је реализовала, не треба сумњати да ће тиха и упорна Новосађанка и тај остварити.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
