ПЕНАЛ - Чији је Партизан?!

Остоја Мијаиловић или Милорад Вучелић? Остоја и Вучела, или Партизан?!  Ко су та двојица пролазника кроз историју светског гиганта? Шта су генерално дали Партизану да би отворено и без пардона могли да одлучују о судбини клуба с деценијама грађеном и успесима протканом историјом?!  Бришући гумицом све шампионске титуле, радосне и тужне тренутке хиљаде фудбалера и милиона навијача, од оснивања Партизана 1945. до данашњег обесмишљеног анализирања дешавања у Хумској 1, успели су да убеде све да их уопште и не интересује шта ће се догодити с клубом после њих...

Да ли је имао већину или не – Остоја Мијаиловић је прошле године преузео власт у Спортском друштву Партизан. Променио је браве и обезбеђење на стадиону у дану кад су фудбалери Партизана славили победу у Келну! Убрзо је променио и директора стадиона. Све по Статуту СД... Заборављајући притом сопствену причу да су рефлектори зарђали и да могу некоме да се сруше на главу, сметнуо је с ума и најаву бившег директора да ће Партизан уз помоћ ФСС и УЕФА одмах по завршетку првог дела сезоне уградити нова ЛЕД осветљења... Уместо новог светла, у Хумску је стигао мрак кроз који тумарају и падају сви иако леда нема...

Верујући да ће их „непријатељ број 1“ оставити на миру, Милорад Вучелић и Милош Вазура препустили су се благодетима јесењих европских успеха стиглих на наплату елиминацијом из Лиге конференције с првим пролећним данима... Клуб без спортског директора с ауторитетом, осуђен на пропаст опуштеним припремама између два дела сезоне, по одласку Гордана Петрића, суочио се с милион проблема које је Игор Дуљај учинио видљивим из васионе. Киксеви фудбалера пробудили су антипатију навијача према управи и све што је после првомајских празника почело да се дешава у Хумској била је логична последица љубави према власти... Председника, директора, тренера... И мржње према онима који другачије мисле.

Тужна је истина да чланови Управног одбора ФК Партизан ничим не доприносе решавању дугогодишње финансијске, економске и сваког другог вида кризе црно-белих. Свакако се Милораду Вучелићу неће свидети констатација, али функционисање УО ФК морао би да организује по рецепту омраженог му наследника у Спортском друштву – Остоје Мијаиловића. Сваки члан Управног одбора да би заиста постао фактор одлучивања, а не корисник бесплатног седења у фотељи свечане ложе, мора улагањем у клуб да „купи“ чланство у органу одлучивања. Осим, ако ти чланови нису толико значајне јавне личности да је њихово присуство медијски корисно за клуб. Мијаиловић је сопствену уплатницу показао бизнисменима које је увео у Управни одбор КК Партизан и пре него што је поставио питање „да ли желите да помогнете клубу за који навијате“, добио је потврдне одговоре.

Али, све то, господину из Чачка, не даје за право да отима стадион и клуб – не од Милорада Вучелића, него од искрених навијача Партизана који више и не желе да гледају екипу у којој „легије стараца“ и „легије странаца“ заузимају места деци из радионице најсјајнијих црно-белих бисера: Саше Илића, Саве Милошевића, Драгана Ћирића, Алберта Нађа, Игора Дуљаја, Александра Митровића, Душана Влаховића, Николе Миленковића, Страхиње Павловића...