Како је пре пола века настао 22. децембар, сјајни новобеоградски клуб

Предраг Бојић, дугогодишњи генерални секретар КС Србије, открио нам је да ће се овог викенда окупити некадашњи играчи 22. децембра како би евоцирали успомене на клуб из блока 38. Многа имена, позната у нашој кошарци, су на неки начин била везана за овај локални клуб, међу њима свакако су најпознатији Дражен Далипагић и Бора Џаковић.

Великан југословенске кошарке, кошаркаш и неуморни организатор, је генијално уочио потенцијал амбијента насталог „блок” градњом Новог Београда, са доста асфалта и брзим растом, и као координатор развоја кошарке у Граду Београду уложио велики труд и дао огроман допринос да се тај потенцијал реализује.

- Нови Београд је богомдан за развој кошарке – говорио је Поповић тих година.

Новобеоградска кошарка је кренула од ОШ Марко Орешковић (велики кошаркашки посленик Бата Ђорђевић) и надалеко знаних баскета на које се радо долазило и о којима се дан данас прича.

„Ватра” се из Павиљона пренела на „Фонтану” где су професор Милан Пашански и Саша Тијанић жарили и палили на баскетима који су се играли од јутра до сутра, а сваки меч је имао емоционални набој као да се ради о Светском првенству.

Затим се укључила СОФК-а Новог Београда која је касних 60-тих покренула кошаркашке омладинске турнире у Палати спортова. Убрзо су од неформалних група и баскеташа настали КК Ушће, КК Нови Београд, КК 22. децембар и други, уз значајну потпору Месних заједница на којима су формирани.

Било је то време великог ентузијазма, аматеризма и изнад свега велике љубави према спорту који је 1970. Југославији подарио прву светску титулу.

Раних седамдесетих је настао и КК 22. децембар коцкица у грандиозном прегнућу хиљада заљубљеника у спорт који је тадашњу Југославију, касније и Србију, издигао у светске врхове. Настао је из жеље, досељених са разних страна претежно Бањалуке после земљотреса, да у новом животном амбијенту реализују своје младалачке снове и креативне потенцијале.

КК 22. децембар је формирала група ентузијаста Батуран, Докић, Неданоски, Јакић, Гредељ, Батуран, Хинић,... из блока 38 у пролеће 1972. год.

Бранко Докић коме је додељена улога тренера, је окупио десетак кошаркаша који су из ових или оних разлога (углавном због пресељења) били ускраћени да играју клупску кошарку, спорт коме су подарили своју младалачку љубав и енергију.

Прве утакмице одигране су током 1972. на омладинским турнирима где су Павиљони, Кинески зид, Маљковићево Ушће и Шакотин Нови Београд већ заузели позиције.

Те зиме се, на позив Бора Џаковића и Дражена Далипагића, тренерског посла прихватио Зоран Чукић. Екипа је консолидована, ојачана са неколико играча и регистрована за почетни ранг официјених такмичења КС Србије. Агилни и омиљени Анте Вукеља Барба, иначе Шибенчанин, се прихватио да буде први председник клуба, а Душан Пешић Черчил секретар.

У пролеће 1973. је ангажовањем чланова клуба, уз помоћ тадашег руководства месне заједнице и становника блока 38, погодна асфалтна површина између зграда преуређена у терен и бетонске конструкције са дрвеним таблама. Клуб је тада званично регистрован у КС Србије.

Играле су се неформалне утакмице, турнири између зграда, баскети... Седело се на трибинама и ћаскало, дуго у ноћ, а било је и препирки са станарима околних зграда због галаме, буке... Створена је сјајна атмосфера у којој је свако осећао потребу да нешто допринесе, а родитељи осећали задовољство што им деца пред кућом здраво одрастају.

Прва званична утакмица 22. децембар – Нови Београд на овом терену одиграна је 29. априла 1973. пред препуним трибинама и околним балконима.

Прва победа тима „нашег малог миста” како је Барба Анте, у поздравном говору назвао месну заједницу 22. децембар дала је крила клубу, а подршка целог краја свакако је давала огромну мотивацију.