Kako je pre pola veka nastao 22. decembar, sjajni novobeogradski klub

Predrag Bojić, dugogodišnji generalni sekretar KS Srbije, otkrio nam je da će se ovog vikenda okupiti nekadašnji igrači 22. decembra kako bi evocirali uspomene na klub iz bloka 38. Mnoga imena, poznata u našoj košarci, su na neki način bila vezana za ovaj lokalni klub, među njima svakako su najpoznatiji Dražen Dalipagić i Bora Džaković.

Velikan jugoslovenske košarke, košarkaš i neumorni organizator, je genijalno uočio potencijal ambijenta nastalog „blok” gradnjom Novog Beograda, sa dosta asfalta i brzim rastom, i kao koordinator razvoja košarke u Gradu Beogradu uložio veliki trud i dao ogroman doprinos da se taj potencijal realizuje.

- Novi Beograd je bogomdan za razvoj košarke – govorio je Popović tih godina.

Novobeogradska košarka je krenula od OŠ Marko Orešković (veliki košarkaški poslenik Bata Đorđević) i nadaleko znanih basketa na koje se rado dolazilo i o kojima se dan danas priča.

„Vatra” se iz Paviljona prenela na „Fontanu” gde su profesor Milan Pašanski i Saša Tijanić žarili i palili na basketima koji su se igrali od jutra do sutra, a svaki meč je imao emocionalni naboj kao da se radi o Svetskom prvenstvu.

Zatim se uključila SOFK-a Novog Beograda koja je kasnih 60-tih pokrenula košarkaške omladinske turnire u Palati sportova. Ubrzo su od neformalnih grupa i basketaša nastali KK Ušće, KK Novi Beograd, KK 22. decembar i drugi, uz značajnu potporu Mesnih zajednica na kojima su formirani.

Bilo je to vreme velikog entuzijazma, amaterizma i iznad svega velike ljubavi prema sportu koji je 1970. Jugoslaviji podario prvu svetsku titulu.

Ranih sedamdesetih je nastao i KK 22. decembar kockica u grandioznom pregnuću hiljada zaljubljenika u sport koji je tadašnju Jugoslaviju, kasnije i Srbiju, izdigao u svetske vrhove. Nastao je iz želje, doseljenih sa raznih strana pretežno Banjaluke posle zemljotresa, da u novom životnom ambijentu realizuju svoje mladalačke snove i kreativne potencijale.

KK 22. decembar je formirala grupa entuzijasta Baturan, Dokić, Nedanoski, Jakić, Gredelj, Baturan, Hinić,... iz bloka 38 u proleće 1972. god.

Branko Dokić kome je dodeljena uloga trenera, je okupio desetak košarkaša koji su iz ovih ili onih razloga (uglavnom zbog preseljenja) bili uskraćeni da igraju klupsku košarku, sport kome su podarili svoju mladalačku ljubav i energiju.

Prve utakmice odigrane su tokom 1972. na omladinskim turnirima gde su Paviljoni, Kineski zid, Maljkovićevo Ušće i Šakotin Novi Beograd već zauzeli pozicije.

Te zime se, na poziv Bora Džakovića i Dražena Dalipagića, trenerskog posla prihvatio Zoran Čukić. Ekipa je konsolidovana, ojačana sa nekoliko igrača i registrovana za početni rang oficijenih takmičenja KS Srbije. Agilni i omiljeni Ante Vukelja Barba, inače Šibenčanin, se prihvatio da bude prvi predsednik kluba, a Dušan Pešić Čerčil sekretar.

U proleće 1973. je angažovanjem članova kluba, uz pomoć tadašeg rukovodstva mesne zajednice i stanovnika bloka 38, pogodna asfaltna površina između zgrada preuređena u teren i betonske konstrukcije sa drvenim tablama. Klub je tada zvanično registrovan u KS Srbije.

Igrale su se neformalne utakmice, turniri između zgrada, basketi... Sedelo se na tribinama i ćaskalo, dugo u noć, a bilo je i prepirki sa stanarima okolnih zgrada zbog galame, buke... Stvorena je sjajna atmosfera u kojoj je svako osećao potrebu da nešto doprinese, a roditelji osećali zadovoljstvo što im deca pred kućom zdravo odrastaju.

Prva zvanična utakmica 22. decembar – Novi Beograd na ovom terenu odigrana je 29. aprila 1973. pred prepunim tribinama i okolnim balkonima.

Prva pobeda tima „našeg malog mista” kako je Barba Ante, u pozdravnom govoru nazvao mesnu zajednicu 22. decembar dala je krila klubu, a podrška celog kraja svakako je davala ogromnu motivaciju.