СЕЗОНА ПАРТИЗАНА ЗА ПОНОС: Завршиће тамо где су кренули

Кренули су! И то сигурним кораком. Кошаркаши Партизана буквално су промарширали кроз Мадрид на старту четвртфиналне серије са Реалом. Али тамо где је требало, ипак нису завршили. Иако је после прве две утакмице у Мадриду деловало да ће заиста стићи тамо „где треба да заврше”... После тих 0-2 у Мадриду и те велике шансе која се одједном појавила испред кошаркаша Партизана, сви су их видели у Каунасу.

И њихови навијачи. Они посебно! Што су јасно поручили тим транспрентом који су развили преко целе трибине пред трећи меч серије у крцатој „Штарк арени“. Када је заиста требало све да се заврши. Када је могло да се заврши.

Није!

Реал је вратио серију у Мадрид. Реал се онда вратио из минус 18 у мајсторици у Мадриду. После свега - Реал, а не Партизан, је отишао у Каунас.

Штета!

Тако ова „Пепељуга“ није добила свој срећан крај.

Све то ипак не мења чињеницу да су црно-бели кошаркаши, а њихови навијачи посебно, ове сезоне живели праву бајку.

Није почело добро. Сетићемо се оних 100 поена које је у првом колу Партизану „спаковала“ Алба. Сетићемо се и оне тројке Хауарда у Виторији. У тренутку када су сви видели победу Партизана. Или оне Недовићеве у Арени. Или пораза од Асвела у Вилербану. Или од Валенсије. Два пута...

А онда ћемо се сетити и речи Жељка Обрадовића, који је упорно понављао:

- Сезона је тек почела... Чека нас још много утакмица.

Знао је шта прича, и био је у праву. 

Само је требало да једна лопта уђе. Рецимо она тројка Џејмса Нанелија против Ефеса у Београду. И да се сезона окрене. Као што се окренула. И да се роди та предивна бајка.

- Од Нанелијеве до Пантерове тројке – рекао нам је недавно Алекса Аврамовић, сликовито објашњавајући како је ишла сезона Партизана.

Та Нанелијева је покренула Ваљак, ова Пантерова – Аврамовић је мислио на ону у Монаку – одвела црно-беле у плеј-оф Евролиге. У првој сезони по повратку у Евролигу. Где их није било осам година! Чисто ако је неко сметнуо са ума.

А онда је севнула још једна капитенова тројка. И пробудила снове, разиграла машту навијача Партизана. После те тројке Кевина Пантера за победу у првом мечу четвртфиналне серије, многи су почели да праве планове за Каунас. Јер – Партизан је сада имао предност домаћег терена. Где не губи.

Али...

Туча, суспензије, трагедија у Београду...

Као и свака бајка, и ова је имала гомилу заплета. Гомилу трња које је морало да буде посечено да би се угледало сунце.

После тих плус 18 почетком другог полувремена у Мадриду, сунце је необично јако сијало. А онда је зашло.

Партизан није отишао у Каунас. Још једном – штета!

Ипак, то не мења чињеницу да сви у Хумској имају много тога на шта могу да буду поносни. На шта треба да буду поносни.

Почевши од рекорда који су падали са сваком утакмицом у Арени. Сви тих слика које су из највеће дворане у овом делу Европе отишле у свет. Прича које су пратиле баш све утакмице Партизана.

Чак и оне на гостовањима.

И – најважније. Све оно што се дешавало на терену. Како је Партизан изгледао, посебено у другом делу сезоне. Речју – моћно! Истовремено и лепо, разиграно... Да је на месту где и припада. Где треба да буде. Не једну годину, већ више.

Као што је одмах после пораза у Мадриду рекао и Обрадовић.

- Партизан треба да буде стални члан Евролиге! Не кријем и немам никакву сумњу у то. Надам се да ћемо се изборити за тај статус. То је највећа жеља. То је уосталом био и мој велики циљ када сам дошао у Партизан.

У односу само на оно што смо видели ове сезоне, плус озбиљна традиција која стоји иза Партизана, клуб из Хумске такав статус и заслужује.

Можда је то, заправо, „тамо“ где Партизан жели да заврши.

А што се тиче фајнал-фор(ов)а. Сада нису завршили у Каунасу. Берлин им је нови циљ.