Krenuli su! I to sigurnim korakom. Košarkaši Partizana bukvalno su promarširali kroz Madrid na startu četvrtfinalne serije sa Realom. Ali tamo gde je trebalo, ipak nisu završili. Iako je posle prve dve utakmice u Madridu delovalo da će zaista stići tamo „gde treba da završe”... Posle tih 0-2 u Madridu i te velike šanse koja se odjednom pojavila ispred košarkaša Partizana, svi su ih videli u Kaunasu.
I njihovi navijači. Oni posebno! Što su jasno poručili tim transprentom koji su razvili preko cele tribine pred treći meč serije u krcatoj „Štark areni“. Kada je zaista trebalo sve da se završi. Kada je moglo da se završi.
Nije!
Real je vratio seriju u Madrid. Real se onda vratio iz minus 18 u majstorici u Madridu. Posle svega - Real, a ne Partizan, je otišao u Kaunas.
Šteta!
Tako ova „Pepeljuga“ nije dobila svoj srećan kraj.
Sve to ipak ne menja činjenicu da su crno-beli košarkaši, a njihovi navijači posebno, ove sezone živeli pravu bajku.
Nije počelo dobro. Setićemo se onih 100 poena koje je u prvom kolu Partizanu „spakovala“ Alba. Setićemo se i one trojke Hauarda u Vitoriji. U trenutku kada su svi videli pobedu Partizana. Ili one Nedovićeve u Areni. Ili poraza od Asvela u Vilerbanu. Ili od Valensije. Dva puta...
A onda ćemo se setiti i reči Željka Obradovića, koji je uporno ponavljao:
- Sezona je tek počela... Čeka nas još mnogo utakmica.
Znao je šta priča, i bio je u pravu.
Samo je trebalo da jedna lopta uđe. Recimo ona trojka Džejmsa Nanelija protiv Efesa u Beogradu. I da se sezona okrene. Kao što se okrenula. I da se rodi ta predivna bajka.
- Od Nanelijeve do Panterove trojke – rekao nam je nedavno Aleksa Avramović, slikovito objašnjavajući kako je išla sezona Partizana.
Ta Nanelijeva je pokrenula Valjak, ova Panterova – Avramović je mislio na onu u Monaku – odvela crno-bele u plej-of Evrolige. U prvoj sezoni po povratku u Evroligu. Gde ih nije bilo osam godina! Čisto ako je neko smetnuo sa uma.
A onda je sevnula još jedna kapitenova trojka. I probudila snove, razigrala maštu navijača Partizana. Posle te trojke Kevina Pantera za pobedu u prvom meču četvrtfinalne serije, mnogi su počeli da prave planove za Kaunas. Jer – Partizan je sada imao prednost domaćeg terena. Gde ne gubi.
Ali...
Tuča, suspenzije, tragedija u Beogradu...
Kao i svaka bajka, i ova je imala gomilu zapleta. Gomilu trnja koje je moralo da bude posečeno da bi se ugledalo sunce.
Posle tih plus 18 početkom drugog poluvremena u Madridu, sunce je neobično jako sijalo. A onda je zašlo.
Partizan nije otišao u Kaunas. Još jednom – šteta!
Ipak, to ne menja činjenicu da svi u Humskoj imaju mnogo toga na šta mogu da budu ponosni. Na šta treba da budu ponosni.
Počevši od rekorda koji su padali sa svakom utakmicom u Areni. Svi tih slika koje su iz najveće dvorane u ovom delu Evrope otišle u svet. Priča koje su pratile baš sve utakmice Partizana.
Čak i one na gostovanjima.
I – najvažnije. Sve ono što se dešavalo na terenu. Kako je Partizan izgledao, posebeno u drugom delu sezone. Rečju – moćno! Istovremeno i lepo, razigrano... Da je na mestu gde i pripada. Gde treba da bude. Ne jednu godinu, već više.
Kao što je odmah posle poraza u Madridu rekao i Obradović.
- Partizan treba da bude stalni član Evrolige! Ne krijem i nemam nikakvu sumnju u to. Nadam se da ćemo se izboriti za taj status. To je najveća želja. To je uostalom bio i moj veliki cilj kada sam došao u Partizan.
U odnosu samo na ono što smo videli ove sezone, plus ozbiljna tradicija koja stoji iza Partizana, klub iz Humske takav status i zaslužuje.
Možda je to, zapravo, „tamo“ gde Partizan želi da završi.
A što se tiče fajnal-for(ov)a. Sada nisu završili u Kaunasu. Berlin im je novi cilj.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
