Пре почетка полуфинала Лиге шампиона између његовог Хапоел Јерусалима и актуелног првака овог такмичења, Тенерифа, Александар Џикић је стајао поред терена и погледом ишао по дворани. Када је све скенирао, климнуо је главом.
Видео је фантастично испуњене трибине навијачима Јерусалима. Пола сата пре почетка утакмице већ су тукли по бубњевима и певали једнообразно обучени у црвене мајице од којих су неке биле и специјално урађене за овај успех тима из Светог града.
Већ тада је било свима јасно да би евентуално финале између Хапоела и домаће Уникахе било нешто посебно. За Џикића посебније него за друге.
Два сата касније, уздигнутих руку је пришао колеги, Ћусу Видорети. Загрлио га, а онда заронио главу у руке. Грлили су га они који су му били најближи, али је он само желео да изађе са терена.
- Џикић је велики тренер. Велики џентлмен. Претрпео је тежак губитак пре неколико дана када му је мајка умрла. Ипак, успео је да изнесе ово – рекао је Видорета.
Играчи Хапоела су са црним флором на дресовима наступили у овом полуфиналу, одајући почаст преминулој мајци њиховог тренера. Емоције су сломиле Београђанина у тренутку када је Фитипалдо промашио последњи шут за победу Тенерифа.
- Отворен шут - инсистирао је Џикић на конференцији.
- Кошаркашки богови све виде - сматрао је Ливај Рендолф, један од најбољих играча екипе.
Уследило је огромно славље навијача Јерусалима у дворани Мартин Карпена. Имали су и шта да славе. Подвиг је победа над једном од најбољих шпанских екипа. Посебно Мада, од Џикића су ове сезоне навикли на овакве моменте, пошто је већ освојио Куп Израела.
Јерусалим је имао 15 поена вишка у једном тренутку, али је чудесни Марселињо Уертас, са четири фаула, направио невероватан преокрет.
- Почињем да се смејем када кажу да је Уертас стар – прича Џикић. - Какво губљење времена. Он је живи доказ да су године само број. Игра сјајно. Много смо се трудили, сачували смо за крај да га затворимо, али је и даље отворио шут саиграчу. Да су погодили, сада бисмо били само тежак противник. Овако смо победници.
Изнад свега што је Јерусалим радио на овом фајнал-фору у Малаги
- Да, много је емотивно за мене. Из много разлога.
Власник Јерусалима, Ејал Чомски, у ходнику је узбуђено причао израелским како је Џикић одржао посебан говор играчима и да је померио сахрану мајке на понедељак да би био на завршном турниру.
- Био сам дирнут реакцијом играча. Само ћу то рећи.
Бројни навијачи Јерусалима, око 3000 њих (Израелци би рекли и више) истакли су вољеном тренеру који је плакао после меча.
- Нисам плакао, јер смо у финалу. Све остало је моја приватност. Извините што не делим са вама. Искрено, нисам био срећан што се та вест појавила.
Ово највећа победа Јерусалима ове сезоне, иако их је већ било много.
- Било је неколико страшно тешких противника, Тенерифе је један од њих. Без дилеме. Играчи, тренери, стил кошарке. Они су добри. Волео бих да смо играли више пута против њих, јер они те чине бољима.
Џикић, најемотивнија прича Малаге, завршио је поруком:
- Чак и да је Фитипалдо дао тројку, ово би био огроман корак за нас. Играли смо против Тенерифа, супер-озбиљног тима, до последњег шута.
Али, Фитипалдо није погодио. Кошаркашки богови...

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.