Не прихватам то! – поручио је Александар Џикић на питање да ли улога фаворита лежи на његовом тиму у вечерашњем финалу Лиге шампиона између Јерусалима и Бона. У финалу које крије освајача престижног трофеја, али и милион евра које озбиљно појачавају буџете или првопласираног тима Бундеслиге или једне од најбољих екипа Израела.
Џикић је знао да је његов тим направио истински подвиг када је у петак увече елиминисао Тенерифе – стабилну, јаку, искусну, шампионску екипу. Ухватио се за главу у неверици, а онда и из других разлога.
Много је поштовао тим са Канара, као што сада цени Поштаре из Бона.
- Ако неко мисли да су ови људи случајно ту, онда не знају тренера са моје стране – показао је Џикић на колегу, Туомаса Лисала. - Они настављају да изненађују све од октобра? Можда би неко могао да прихвати да су једноставно јаки?
Бон је толико јак да је Уникаху у Малаги испратио са сузама у очима и пласирао се у финале са једнако влажним лицима. Овај тим јесте машина, али страствена.
- Не, нисмо фаворити, уопште – наставио је Џикић. - Не осећамо се тако. Знамо да ће бити жестока битка. Само за то се и припремамо.
Лисало је нови изданак финске тренерске школе. Мада, он је одбијао о томе тако да прича јер је, како каже, купио од бројних немачких колега, али и изучавао неке друге. Између осталих – Џиића.
- Резултати говоре о мом колеги – наставио је српски стратег. - Оно што много ценим је начин на који је селектирао тим и како играју. Он је пронашао најбољи могући начин, а резултати су пројекција његових одлука и правог тренирања. Постоје хиљаде различитих начина да се тренира и селектира екипа. Ето шта мислим о њему.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
