Ne prihvatam to! – poručio je Aleksandar Džikić na pitanje da li uloga favorita leži na njegovom timu u večerašnjem finalu Lige šampiona između Jerusalima i Bona. U finalu koje krije osvajača prestižnog trofeja, ali i milion evra koje ozbiljno pojačavaju budžete ili prvoplasiranog tima Bundeslige ili jedne od najboljih ekipa Izraela.
Džikić je znao da je njegov tim napravio istinski podvig kada je u petak uveče eliminisao Tenerife – stabilnu, jaku, iskusnu, šampionsku ekipu. Uhvatio se za glavu u neverici, a onda i iz drugih razloga.
Mnogo je poštovao tim sa Kanara, kao što sada ceni Poštare iz Bona.
- Ako neko misli da su ovi ljudi slučajno tu, onda ne znaju trenera sa moje strane – pokazao je Džikić na kolegu, Tuomasa Lisala. - Oni nastavljaju da iznenađuju sve od oktobra? Možda bi neko mogao da prihvati da su jednostavno jaki?
Bon je toliko jak da je Unikahu u Malagi ispratio sa suzama u očima i plasirao se u finale sa jednako vlažnim licima. Ovaj tim jeste mašina, ali strastvena.
- Ne, nismo favoriti, uopšte – nastavio je Džikić. - Ne osećamo se tako. Znamo da će biti žestoka bitka. Samo za to se i pripremamo.
Lisalo je novi izdanak finske trenerske škole. Mada, on je odbijao o tome tako da priča jer je, kako kaže, kupio od brojnih nemačkih kolega, ali i izučavao neke druge. Između ostalih – Džiića.
- Rezultati govore o mom kolegi – nastavio je srpski strateg. - Ono što mnogo cenim je način na koji je selektirao tim i kako igraju. On je pronašao najbolji mogući način, a rezultati su projekcija njegovih odluka i pravog treniranja. Postoje hiljade različitih načina da se trenira i selektira ekipa. Eto šta mislim o njemu.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
