Новак Симовић: Само се код нас не праштају грешке

Новак Симовић је синоним за ауторитет. Неко ко при једном погледу доноси одлуку и чврсто стоји иза ње. Самоуверен је, храбар, хладнокрван, има богати вокабулар, елоквентан је и управо захваљујући њему најчешће у две-три речи тензије на терену враћа под контролу. Зашто је један од најбољих српских арбитара, за многе и најбољи, доказао је безброј пута, а о томе колико се цени стил којим дели правду, начин на који води утакмицу, као и знање којим располаже сасвим довољно говори импозантна биографија у коју је почетком овог месеца додао још једно финале.

- Делио сам правду у финалу Купа Либије у којем су снаге одмерили Ал Ахли и Ал Акхдар. Гигант из Триполија је славио са 3:0. Меч се из безбедносних разлога играо у Тунису, без публике, али је преко ТВ екрана окршај пратило више од 50 милиона људи.

Откуда баш да ви судите на афричкој територији?

- Прошле године сам судио финале за првака државе. Ал Ахли је тада поражен. ФС Либије је тражио да ми поново судимо. Први помоћник био је Никола Ђоровић, други Милош Симовић. Четврти судија Лазар Лукић, а у ВАР соби Станко Остраћанин и Горан Бељин. За нас је била велика част што нам је указано поверење да судимо финале у страној држави.

Како сте дочекани у далекој земљи, је ли било тензије с обзиром на улог?

- Пријем је био као на европским утакмицама. Све по протоколу, немам ниједну примедбу. Имали смо свој мир за максималну припрему. Људи су се много потрудили да финале буде на највишем нивоу.

Европски менталитет се тотално коси са афричким, како је било из тог угла?

- Управо због тога што је другачији менталитет утакмица је била много тешка. Либијци су оштри и неопрезни у стартовима, али срчани и максимални у жељи. Оба тима су динамична, што по понашању, што по игри.

Да ли је постојао извесни притисак са којим, доказали сте, умете да се ухватите у коштац?

- Не, заиста није. Имали смо само обавезу да дамо све од себе и оправдамо очекивања. Као и увек, судили смо максимално озбиљно, без момента опуштања. Заиста нам је част нам је што смо били део спектакла.

Делили сте правду на многим великим утакмицама, која заслужује посебно место у алманаху успомена?

- Сваки меч носи нешто своје, не бих могао баш да издвојим један. Судио сам шест дербија и сваки је имао драж и тежину. Финале Купа Либије је било захтевно, као и мечеви Андерлехт - Вест Хем, Фенербахче - Рен… Такође, има много утакмица које сам судио од доласка на листу Супер лиге, а биле су на свој начин тада тешке.

Да ли вам је теже да судите у Србији или у другим земљама?

- Много је лакше у иностранству, јер је тамо већа концентрација на суштину. Игра се више, константно и наравно дисциплинованије. Тамо се играчи не баве судијом, а кад се то у ретким случајевима деси много је мање него овде. Преко се прво анализира грешка играча, стручног штаба, управе, а арбитара јако ретко. Тамо се грешке прихватају, најважније је да није било намере, а код нас се одмах издају саопштења.

Вара ли утисак да је огромна разлика у стилу игре, а сходно томе и арбитражи?

- Једна од разлика је што преко форсирају да буде што мање прекида, а кад се десе желе да се игра што пре настави. Да једноставно буде живо, да је лопта у игри. Наравно, играчи су спремнији, а велика већина терена је одлична. Европска такмичења су захтевнија и сваке године се подижу на виши ниво - поручио је у закључку Новак Симовић, арбитар који је многима стао на жуљ, али који самоуверено стоји иза сваке своје одлуке.