Novak Simović je sinonim za autoritet. Neko ko pri jednom pogledu donosi odluku i čvrsto stoji iza nje. Samouveren je, hrabar, hladnokrvan, ima bogati vokabular, elokventan je i upravo zahvaljujući njemu najčešće u dve-tri reči tenzije na terenu vraća pod kontrolu. Zašto je jedan od najboljih srpskih arbitara, za mnoge i najbolji, dokazao je bezbroj puta, a o tome koliko se ceni stil kojim deli pravdu, način na koji vodi utakmicu, kao i znanje kojim raspolaže sasvim dovoljno govori impozantna biografija u koju je početkom ovog meseca dodao još jedno finale.
- Delio sam pravdu u finalu Kupa Libije u kojem su snage odmerili Al Ahli i Al Akhdar. Gigant iz Tripolija je slavio sa 3:0. Meč se iz bezbednosnih razloga igrao u Tunisu, bez publike, ali je preko TV ekrana okršaj pratilo više od 50 miliona ljudi.
Otkuda baš da vi sudite na afričkoj teritoriji?
- Prošle godine sam sudio finale za prvaka države. Al Ahli je tada poražen. FS Libije je tražio da mi ponovo sudimo. Prvi pomoćnik bio je Nikola Đorović, drugi Miloš Simović. Četvrti sudija Lazar Lukić, a u VAR sobi Stanko Ostraćanin i Goran Beljin. Za nas je bila velika čast što nam je ukazano poverenje da sudimo finale u stranoj državi.
Kako ste dočekani u dalekoj zemlji, je li bilo tenzije s obzirom na ulog?
- Prijem je bio kao na evropskim utakmicama. Sve po protokolu, nemam nijednu primedbu. Imali smo svoj mir za maksimalnu pripremu. Ljudi su se mnogo potrudili da finale bude na najvišem nivou.
Evropski mentalitet se totalno kosi sa afričkim, kako je bilo iz tog ugla?
- Upravo zbog toga što je drugačiji mentalitet utakmica je bila mnogo teška. Libijci su oštri i neoprezni u startovima, ali srčani i maksimalni u želji. Oba tima su dinamična, što po ponašanju, što po igri.
Da li je postojao izvesni pritisak sa kojim, dokazali ste, umete da se uhvatite u koštac?
- Ne, zaista nije. Imali smo samo obavezu da damo sve od sebe i opravdamo očekivanja. Kao i uvek, sudili smo maksimalno ozbiljno, bez momenta opuštanja. Zaista nam je čast nam je što smo bili deo spektakla.
Delili ste pravdu na mnogim velikim utakmicama, koja zaslužuje posebno mesto u almanahu uspomena?
- Svaki meč nosi nešto svoje, ne bih mogao baš da izdvojim jedan. Sudio sam šest derbija i svaki je imao draž i težinu. Finale Kupa Libije je bilo zahtevno, kao i mečevi Anderleht - Vest Hem, Fenerbahče - Ren… Takođe, ima mnogo utakmica koje sam sudio od dolaska na listu Super lige, a bile su na svoj način tada teške.
Da li vam je teže da sudite u Srbiji ili u drugim zemljama?
- Mnogo je lakše u inostranstvu, jer je tamo veća koncentracija na suštinu. Igra se više, konstantno i naravno disciplinovanije. Tamo se igrači ne bave sudijom, a kad se to u retkim slučajevima desi mnogo je manje nego ovde. Preko se prvo analizira greška igrača, stručnog štaba, uprave, a arbitara jako retko. Tamo se greške prihvataju, najvažnije je da nije bilo namere, a kod nas se odmah izdaju saopštenja.
Vara li utisak da je ogromna razlika u stilu igre, a shodno tome i arbitraži?
- Jedna od razlika je što preko forsiraju da bude što manje prekida, a kad se dese žele da se igra što pre nastavi. Da jednostavno bude živo, da je lopta u igri. Naravno, igrači su spremniji, a velika većina terena je odlična. Evropska takmičenja su zahtevnija i svake godine se podižu na viši nivo - poručio je u zaključku Novak Simović, arbitar koji je mnogima stao na žulj, ali koji samouvereno stoji iza svake svoje odluke.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
