Атанасијевић о репрезентативним изазовима, круни одбојкаша Партизана, сезони црно-белих кошаркаша у Евролиги…

Александар Бата Атанасијевић, те 2012. године био је један од тројице играча који су осетили драж играња на Олимпијским играма у Лондону, уз Марка Подрашчанина, Уроша Ковачевића, тада капитена Бојана Јанића, сада у улози првог асистента селектора. За кормилом је и тада баш као и сада био Игор Колаковић.

И јесте ту апостроф ове сезоне, квалификације Орлова за Олимпијске игре у Паризу, 2024. године. Али, не дозвољава ни први тренер а ни играчи да им тај „облак над главом“ помути мисли о првом испиту у Лиги нација, потом и на Шампионату Европе. Јер већ толико пута је речено „сваки поен, сет, утакмица су важни!“

- Сигурно да је нама примарни циљ да се пласирамо на Олимпијске игре у Паризу јер на претходне две нисмо били, измакла нам је највећа планетарна смотра. Мислим да је то разлог више да се Србија нађе на великом и престижном такмичењу. Неколико нас је имало прилику да осети жар играња. Зато и кажем да управо ова генерација која је десет година заједно, треба да буде крунисана одласком на Олимпијске игре. Ове године је систем квалификација много лакши. Зато и не можемо да тражимо разлог евентуалног непласмана кроз квалификације као што је то био случај претходних. Тада је било јако тешко да се нека европска екипа пласира. Сада то није случај. Добрим играма у Лиги нација, на Европском првенству и квалификацијама, имамо велике шансе да остваримо циљ. Као што је селектор рекао, свака утакмица је важна. Већ за двадесетак дана почиње Лига нација. И она доноси бодове. Самим тим максимално озбиљно морамо да приступимо свим мечевима – каже Александар Атанасијевић, коректор плавих.

Више пута се могло чути и Ви сте то изјавили да би управо Париз био круна ваше генерације?

- Тада ћу бити близу 33. године (смех). Подрашчанин, Лисинац, Ковачевић.. сви улазимо у мало позније године, али то за одбојкаше нису велике године. Управо ћемо тада бити одбојкашки најзрелији. Могу рећи спремни и са довољно искуства да играмо важне мечеве. Када је реч о мушкој одбојци, велика је конкуренција али треба да победимо што више утакмица, пружимо најбоље партије. Сигурно да нам је место у Паризу, сходно и издањима које смо пружали последњих неколико година.

Да ли ћете као Подрашчанин да узмете чаробну формулу, еликсир и играте до 40.?

- Искрено се надам да ће ми поћи за руком. Питао сам га више пута шта то користи јер је то невероватно. Игра за освајање трећег Првенства Италије, а сви знамо колико је тешко доћи до тог трофеја. Мислим да оно што је Подрашчанин учинио не само за репрезентацију Србије, него за српску одбојку је нешто што се неће видети у наредних 100 година. Неко ко се осећа добро, ко игра невероватно добро, неко ко се не спушта испод врхунског нивоа. Желим да настави овако, изнад свега да остане здрав!

Када сте дошли у Србију стигли сте да испратите плеј-оф, шампионску круну „вашег“ Партизана?

- Пратио сам, сезона је била никад занимљивија. Војводина која је улагала велики новац и направила респектабилан тим... Опет Партизан, предвођен Бојаном Јанићем, који је, ако је неко заслужио да освоји титулу са Партизаном, то је Боки! Неко ко је, ако се сетимо пре четири године, био спреман да као тренер ускочи и одигра чак и позицију коју није играо током своје дугогодишње каријере, средњег блокера а не примача. Све је учинио да Партизан буде бољи и да се бори за што бољи пласман. Ове године су се коцкице склопиле. Успео је да направи ту праву енергију и хемију. И мислим да је екипа Бокију вратила на прави начин и заслужено освојила круна. Приказала је страшне партије, приредила нешто што се дуго није видело у српској одбојци, поготову са екипом која можда по именима није била најдоминантнија. Међутим, по играма и заједништву и више него заслужено су се домогли сваког трофеја.

„Дете“ сте Партизана, помно сте испратили и бравуре црно-белих кошаркаша, поготову у Евролиги?

- Чули смо се Боки (оп. аут Бојан Јанић) и ја стално, гледао сам све утакмице у Пољској. Када сам у Србији ако имам прилику, одемо заједно да испратимо кошаркаше Партизана. Оно што они чине у претходних неколико година и сам пројекат који имају је нешто невероватно. Мислим да је јако лепо видети српски спортски клуб који се бори да уђе у четири најбоља тима у Европи. Мало је недостајало, али могу да кажем да као навијач Партизана сам изузетно поносан и да ћу са великим узбуђењем и неизвесношћу испратити наступајућу сезону. Желим им да направе још страшних резултата.

На крају, ипак повратак на вашу позорницу, борба за одбојкашки Скудето и у истом Трентино и Лубе. Каква је прогноза у дану када се на Чизми одлучује о прваку?

 - Искрено, Перуђа је била мој фаворит, екипа која је до фебруара приказивала невероватне партије и заиста је била готово немогуће победити их. Нико није могао да замисли да ће финале првенства бити Тренто и Лубе. Опет, мислим да много веће шансе има Трентино да освоји. У две утакмице које је изгубио, могао је да их победи. Играју код куће, сви знамо колико је тешко играти у Тренту, хала је специфична, играчи врше одређени притисак. Навијам за Марка да узме свој трећи, а Лисинац свој први трофеј. Два играча која заслужују да се из Италије ове сезоне врате са вредним пехаром – у стилу победника, а „Бати“ то јесте у генима, послао је својим саиграчима из „плаве чете“ победничку поруку, ишчекујући их на припремама у Београду. Што би се рекло, да се појача старија гарнитура у табору Орлова.