Постоји много разлога због којих је Џок Лендејл позван у подкаст специјализован за приче о Финикс Сансима. Осим оног очитог - да је некадашњи центар Партизана сада члан екипе из Аризоне – Лендејл је после прве утакмице финала Запада између Денвера и Лејкерса на друштвеној мрежи коментарисао доминацију Николе Јокића у рекету.
Изазвао је бес навијача клуба из Лос Анђелеса, али је он само још више уживао. Јер, сада су сви видели на највећој сцени оно што је он осетио током полуфинала конференције у директним дуелима са српским асом – да је Јокић незаустављива машина!
Највећи део овог подкаста Лендејл је провео заправо причајући о квалитетима Сомборца. Подробно, у детаље, искрено, симпатично, без трунке сујете, објашњавао је зашто је Јокић супер-човек. (На крају крајева, Шекил О’Нил је у ноћи између среде и четвртка допустио да Јокић понесе надимак “Супермен” који некада доминантни центар никоме није желео да препусти све до појаве Јаниса Адетокунба).
Прво сећање Лендејла из серије против Денвера:
- Баце му (Јокићу) лопту на капицу, направе гужву тако да га ставе на пост. Трчим кроз те блокове, јурим га по терену и на крају будем одлично постављен када је добио лопту. Али, окренуо ме је раменом и десном руком, са десне ноге, погодио иако сам био на лопти. Само је прошло кроз мрежицу. Нисам могао да одиграм бољу одбрану. Радио сам све, тукао га успут, целу серију то радио. То ми је био и план, да трчим за њим по терену и ударам га колико смем. Мислим да ми је чак и офанзиван скок пао јер нисам гледао лопту, само сам покушавао да дотрчим кроз њега да га исцрпим – причао је сјајни Аустралијанац.
Друго “мучно” сећање:
- Додавање које је завршило и на НБА друштвеној мрежи. Добио је лопту на капици, ја сам држао руку на његовим грудима. Само сам се осврнуо преко левог рамена да видим ко је где... Враћам поглед и само видим његову руку како замахује, окренем се - Кентавијус Колдвел-Поуп шутира отворену двојку. Како је, дођавола, дотурио лопту? То нема никаквог смисла! Нећу да лажем, било је доста тога.
Лендејл је био љут, али не због Јокићевог умећа којим је Србин повео Денвер до 4-2 против Финикса.
- Фрустрација је почела да расте када је он почео да набија монструозне бројке, а ја сам га добро бранио и држао на испод 50 одсто шута. О томе су и медији говорили, али су сви причали: ”Па наравно да ће тако да игра против оне пропалице Џока Лендејла. Ко је тај тип?” Па да ли су луди, зар не видите његове бројке, колико га терам да радим? Онда су ускочили навијачи Лејкерса са порукама да неће имати проблеме јер је Ентони Дејвис десет пута бољи од Џока. У неким стварима и јесте, али барем сам га натерао да ради.
Лендејл је дошао до јасног закључка:
- Само сам схватио: Нећу моћи да га зауставим! Једноставно - не може. И нико други то не може. Не занима ме шта год неко рекао. Није уопште питање да ли ћеш да га зауставиш у нападу. Само можеш да га натераш да се помучи толико да можемо његов умор да искористимо када је у одбрани. Никада ниво не опада. Некада ће неко да доскочи до тог нивоа, али ће тај дефинитивно пасти. Јокић никада. Нема лоше вечери.
Сетио се Аустралијанац и једне анегдоте из тек завршене серије:
- После треће утакмице, пребили смо га, одиграли баш добро и сви су причали да је Џок Лендејл пребио Јокића. Мислио сам: ”Да ли сте нормални?” Убацио ми је 29 поена, имао 17 скокова и 14 асистенција! Кроз главу ми је прошло: “Баш вам хвала, сад ће да се изнервира и у следећој утакмици ће да нас разбија”. Тако је и било – каже Лендејл сећајући се меча у којем је Јокић убацио 53 поена!
Лендејл је номинално био трећи центар Финикса, иза Диандреа Ејтона и Бизмака Бијомба, али је више пружио од обојице.
- У првој утакмици нисам играо осим на самом крају. У другом мечу су ми дали да се борим више, јер су видели енергију. Ту сам почео да сакупљам офанзивне скокове, али и даље нису хтели да ме стављају на Јокића. После утакмице сам им рекао: ”Људи, не мислим да сам провалио како Јокић функционише, али мислим да сам на добром путу. Дајте ми само три минута, а онда видите да ли то има смисла.” Добро је то изгледало у трећој утакмици и тренер ми је веровао.
Кажу водитељи да Јокић није брз. Лендејл узвраћа:
- Брз је! Вертикално није способан као други, али он зна како да изабере праве углове, да брзо дође до њих, да искористи горњи део тела, окрене људе... То нико нема! Само Лука Дончић и Јокић. Европљани су заиста посебни како нападају углове. Николу је тешко чувати. Исечеш му пут да иде кроз средину, али он се тако брзо окрене по чеоној линији... Позиционира тело као нико други. То јесте природан таленат, али и много рада. Он доноси одлуке у делићу секунде.
Неко би помислио да се Аустралијанац није добро провео у тим окршајима. Он узвраћа:
- Уживао сам! Играо сам у Србији, познајем доста Јокићевих пријатеља, заиста сам кликнуо са српском културом. Током ове утакмице сам имао створио себи слику као да сам поново у Србију, да играм са самопоуздањем које сам тамо имао. Јокић ми је помогао да дођем до тог стања свести.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
