Bivši centar Partizana hvali Jokića: Niko ne može da ga čuva

Postoji mnogo razloga zbog kojih je Džok Lendejl pozvan u podkast specijalizovan za priče o Finiks Sansima. Osim onog očitog - da je nekadašnji centar Partizana sada član ekipe iz Arizone – Lendejl je posle prve utakmice finala Zapada između Denvera i Lejkersa na društvenoj mreži komentarisao dominaciju Nikole Jokića u reketu.

Izazvao je bes navijača kluba iz Los Anđelesa, ali je on samo još više uživao. Jer, sada su svi videli na najvećoj sceni ono što je on osetio tokom polufinala konferencije u direktnim duelima sa srpskim asom – da je Jokić nezaustavljiva mašina!

Najveći deo ovog podkasta Lendejl je proveo zapravo pričajući o kvalitetima Somborca. Podrobno, u detalje, iskreno, simpatično, bez trunke sujete, objašnjavao je zašto je Jokić super-čovek. (Na kraju krajeva, Šekil O’Nil je u noći između srede i četvrtka dopustio da Jokić ponese nadimak “Supermen” koji nekada dominantni centar nikome nije želeo da prepusti sve do pojave Janisa Adetokunba).

Prvo sećanje Lendejla iz serije protiv Denvera:

- Bace mu (Jokiću) loptu na kapicu, naprave gužvu tako da ga stave na post. Trčim kroz te blokove, jurim ga po terenu i na kraju budem odlično postavljen kada je dobio loptu. Ali, okrenuo me je ramenom i desnom rukom, sa desne noge, pogodio iako sam bio na lopti. Samo je prošlo kroz mrežicu. Nisam mogao da odigram bolju odbranu. Radio sam sve, tukao ga usput, celu seriju to radio. To mi je bio i plan, da trčim za njim po terenu i udaram ga koliko smem. Mislim da mi je čak i ofanzivan skok pao jer nisam gledao loptu, samo sam pokušavao da dotrčim kroz njega da ga iscrpim – pričao je sjajni Australijanac.

Drugo “mučno” sećanje:

- Dodavanje koje je završilo i na NBA društvenoj mreži. Dobio je loptu na kapici, ja sam držao ruku na njegovim grudima. Samo sam se osvrnuo preko levog ramena da vidim ko je gde... Vraćam pogled i samo vidim njegovu ruku kako zamahuje, okrenem se - Kentavijus Koldvel-Poup šutira otvorenu dvojku. Kako je, dođavola, doturio loptu? To nema nikakvog smisla! Neću da lažem, bilo je dosta toga.

Lendejl je bio ljut, ali ne zbog Jokićevog umeća kojim je Srbin poveo Denver do 4-2 protiv Finiksa.

- Frustracija je počela da raste kada je on počeo da nabija monstruozne brojke, a ja sam ga dobro branio i držao na ispod 50 odsto šuta. O tome su i mediji govorili, ali su svi pričali: ”Pa naravno da će tako da igra protiv one propalice Džoka Lendejla. Ko je taj tip?” Pa da li su ludi, zar ne vidite njegove brojke, koliko ga teram da radim? Onda su uskočili navijači Lejkersa sa porukama da neće imati probleme jer je Entoni Dejvis deset puta bolji od Džoka. U nekim stvarima i jeste, ali barem sam ga naterao da radi.

Lendejl je došao do jasnog zaključka:

- Samo sam shvatio: Neću moći da ga zaustavim! Jednostavno - ne može. I niko drugi to ne može. Ne zanima me šta god neko rekao. Nije uopšte pitanje da li ćeš da ga zaustaviš u napadu. Samo možeš da ga nateraš da se pomuči toliko da možemo njegov umor da iskoristimo kada je u odbrani. Nikada nivo ne opada. Nekada će neko da doskoči do tog nivoa, ali će taj definitivno pasti. Jokić nikada. Nema loše večeri.

Setio se Australijanac i jedne anegdote iz tek završene serije:

- Posle treće utakmice, prebili smo ga, odigrali baš dobro i svi su pričali da je Džok Lendejl prebio Jokića. Mislio sam: ”Da li ste normalni?” Ubacio mi je 29 poena, imao 17 skokova i 14 asistencija! Kroz glavu mi je prošlo: “Baš vam hvala, sad će da se iznervira i u sledećoj utakmici će da nas razbija”. Tako je i bilo – kaže Lendejl sećajući se meča u kojem je Jokić ubacio 53 poena!

Lendejl je nominalno bio treći centar Finiksa, iza Diandrea Ejtona i Bizmaka Bijomba, ali je više pružio od obojice.

- U prvoj utakmici nisam igrao osim na samom kraju. U drugom meču su mi dali da se borim više, jer su videli energiju. Tu sam počeo da sakupljam ofanzivne skokove, ali i dalje nisu hteli da me stavljaju na Jokića. Posle utakmice sam im rekao: ”Ljudi, ne mislim da sam provalio kako Jokić funkcioniše, ali mislim da sam na dobrom putu. Dajte mi samo tri minuta, a onda vidite da li to ima smisla.” Dobro je to izgledalo u trećoj utakmici i trener mi je verovao.

Kažu voditelji da Jokić nije brz. Lendejl uzvraća:

- Brz je! Vertikalno nije sposoban kao drugi, ali on zna kako da izabere prave uglove, da brzo dođe do njih, da iskoristi gornji deo tela, okrene ljude... To niko nema! Samo Luka Dončić i Jokić. Evropljani su zaista posebni kako napadaju uglove. Nikolu je teško čuvati. Isečeš mu put da ide kroz sredinu, ali on se tako brzo okrene po čeonoj liniji... Pozicionira telo kao niko drugi. To jeste prirodan talenat, ali i mnogo rada. On donosi odluke u deliću sekunde.

Neko bi pomislio da se Australijanac nije dobro proveo u tim okršajima. On uzvraća:

- Uživao sam! Igrao sam u Srbiji, poznajem dosta Jokićevih prijatelja, zaista sam kliknuo sa srpskom kulturom. Tokom ove utakmice sam imao stvorio sebi sliku kao da sam ponovo u Srbiju, da igram sa samopouzdanjem koje sam tamo imao. Jokić mi je pomogao da dođem do tog stanja svesti.