Мијатовић: Педро ми је поверовао да могу да га убијем

Предраг Мијатовић је био гост Марке на Амстердам арени. Чувени шпански лист је са некадашњим асом Краљевског клуба, Партизана и репрезентације Југославије говорио о освајању титуле првака Европе 1998. године.

Пре четврт века Реал је савладао Јувентус 1:0, јунак тријумфа и стрелац јединог гола био је управо Пеђа Мијатовић.

Да ли сте икада помислили да сте постигли најважнији гол у историји Мадрида?

- Размишљао сам о томе, још увек размишљам и сигурно ћу размишљати о томе док не умрем. За мене, лично, тај гол најважнији. Данас, после 25 година, причајући о томе и гледајући фотографије тог дана, схватам да би то могао да буде најважнији циљ у историји клуба. Или један од најважнијих, да се не хвалим. Гол, седми трофеј, све што смо преживели, колико је то значило за историју Реала. Мислим да можемо да причамо о томе, као најважнијем голу – рекао је Мијатовић.

Многи мисле да данас 14 Лига шампиона не би били могући без тог гола против Јувентуса у Амстердаму.

- Тако кажу, тако кажу. Често се питам како је тако важан клуб, са генерацијама играча које је имао кроз историју, могао да прође 32 године без освајања титуле у Купу шампиона, који је касније постао Лига шампиона. Дође време када се из неког разлога деси оно што се догодило 1998. у Амстердаму, а увек се питам: Зашто ја? Толико добрих фудбалера кроз историју, са тимом који смо имали те године, пуним сјајних играча и ред је да дам гол, а то је био једини гол који сам дао у тој сезони Лиге шампиона. А такође и утакмица у којој је до краја остало 1-0.

За вас то није била добра сезоне у Европи. Чини се да вам је веровао само Фернандо Санц Дуран?

- Мање-више, да. И ја такође. Био сам самоуверен, али сам се питао како је могуће да у целој тој Лиги шампиона нисам постигао гол. Сви су дали, чак и Карембе, који је постигао три гола у свом животу, а мени се није дало. За ручком на дан утакмице, Фернандо ми је пришао и рекао: Ти ћеш дати гол, а ми ћемо победити твојим голом. А ја одговарам: Ако буде, идем да славим са тобом. Врло чудне ствари су се дешавале тих дана.

Била је то утакмица у којој сте играли повређени.

- Да, повређен и забринут. Нисам ништа рекао тренеру. Имао сам велику дилему: ако кажем тренеру, доктору или физиотерапеуту, да имам проблема са мишићем, неће ми дати да играм. Ако ништа не кажем, играм и у 10. минуту се повредим, нисам био искрен ни према тренеру ни према саиграчима. Можда је тако било и боље, јер сам тако био мало дистанциран од тензија и значаја утакмице. Али то је био проблем. Повредио сам се на другом тренингу у Холандији, радећи вежбу скакања, ни сам не знам како. У том тренутку помислиш: Боже мој, је ли могуће? Поред тога што нисам постигао ниједан гол целе сезоне, повредио сам се. Шта сам урадио? Погледао сам лекара Педра Чуеку, који је феноменалан, уз то смо били велики пријатељи. Очима смо се разумели. Пришао сам му, рекао да сам повредио лист и да морам да се опоравим, јер ћу у супротном морати да га убијем. Пошто је тих година у мојој земљи био грађански рат, поверовао је да сам способан да га убијем. И опоравио ме је многим третманима, поподне, ноћу, таблетама, пункцијама... И на крају је испало добро – испричао је Мијатовић анегдоту, смејући се сада том догађају.