КОРНЕР: Групна фаза сан и обавеза више

Од распада СФР Југославије у нашем шампионату четврти пут се десило да су прваци Црвена звезда или Партизан, а да нису завршили један до другог на табели. Због титуле Обилића 1998. није било битно што су црвено-бели били други, а црно-бели трећи. Исти је случај био и 2009. кад је трофеј остао у Хумској, а Војводина освојила друго место, као и 2019. у којој је Раднички из Ниша заузео позицију иза најбољег. Сезона чији је крај предвиђен у недељу једина је у којој друга позиција доноси више од треће – квалификације за Лигу шампиона, односно сигурну Лигу Европе у односу на Лигу конференције.

Пре почетка сезоне сви су на том месту видели Партизан, а уочи последњег кола све у својим рукама држи ТСЦ. Бачкотополчани имају два бода више од Чукаричког и довољан им је бод против Војводине да постану вицепрваци, док је Парни ваљак тек четврти.

Свакако да је ужасна сезона црно-белих, изузимајући игре и резултате у Европи, кумовала оваквом  расплету. ТСЦ и Чукарички заслужују ипак, похвале за изванредне резултате и чињеницу да ће први пут играти у групној фази УЕФА такмичења.

Историјски успеси и значајан финансијски добитак истовремено стварају и велику обавезу освајачима друге и треће позиције да достојно представљају нашу земљу. Брђани имају више међународног искуства, али увек су били елиминисани у дуелима са чешћим европским актерима попут Хамарбија и Твентеа. ТСЦ улази у потпуно непознато окружење и биће му потребно много више него до сада да не би само бележио поразе.

Остварење снова не би смело да уљуљка два одлично организована клуба. Много већи клубови пример су да Европа тражи много више од Србије. Отежавајућа околност за другопласирани и трећепласирани тим Супер лиге је да неће моћи ни да играју на својим стадионима. Заиста је несхватљиво да приликом изградње велелепног објекта у Бачкој Тополи нису водили рачуна о капацитету за утакмице у каснијој фази УЕФА такмичења, јер на ТСЦ Арени може да стане 4.500 гледалаца, што је недовољан капацитет за групну фазу.