Јована Стевановић стигла у Београд: Лето обојено златом

Скинула је Јована Стевановић „Чизму” и брзо обула патике и добро познати дрес репрезентације Србије. У Београду је сада већ бивши блокер Веро Волеј Монце, жељна је рада са светским шампиoнкама, и она је била део бајке из 2022. године. Истовремено, не крије трофејна “15” да је ова сезона у Италији била исцрпљујућа и да јој је мали предах неопходан.

У дану када селектор Ђовани Гвидети размишља о списку за први викенд Лиге нација у Анталији, стартују „бронзане” 31.маја против Америке, потом их очекују дуели са Турском, Пољском и Канадом, блокер плавих је посвећена тренинзима. Открива за Спортски журнал какав је договор са селектор Гвидетијем, када ће она „ускочити“  за мечеве у ВНЛ, у каквом расположењу чека Европско али и последњи, али најважнији „пик”, олимпијске квалификације за Париз 2024. године.

- Тренирала сам откако сам дошла, у петак почињем са екипом. Лига нација, морам да кажем изузетно исцрпљујуће такмичење, увек има тежину. Ове поготову због бодова који су важни и који могу да значе управо за одлазак на Игре у Паризу. Причала сам са селектором Гвидетијем, његова жеља је била да играм први викенд у Турској. Ипак, замолила сам га да прескочим и изашао ми је у сусрет. Почињем од другог турнира – каже Јована Стевановић, на почетку разговора. 

Од поменуте Лиге нација, преко Шампионата Старог континента, највеће планетарне смотре у Паризу, Вас прожима само једно, “злато”, зар не?

- Свако такмичење је важно, и ако гледамо Лигу нација, жеља јесте финални турнир, жеља јесте и медаља. Зашто не и златна. Да почнемо од тога (смех). Мада, треба имати у виду да ће и ове године екипе, можда не првог викенда, али већ идућег, играти у најјачим саставима, јер је ВНЛ постала малтене као светско првенство. Сигурно да нам је план да останемо међу првим тимовима у том поретку.

У ком смеру Ви размишљате, да ли смете о Паризу или?

- Да одрадимо максимално ово лето. Али признајем, мени јесте фокус Париз. Али до њега морамо да направимо баш доста ситних корака и стрпљиво да радимо и да стварамо. Чињеница је да нам недостаје само то најсјајније одличје са великих такмичења. Али самоуверености нам никада није мањкало, зато и имамо овакве резултате, и зато што радимо беспоштедно сваке године.

Прошле године сте јасно и гласно рекли после одбране трона на Светском, „видимо“ се следећег лета на балкону. Када је први поход?

- Као што сам  рекла, балкон нам је омиљено место. Надам се да ћемо већ после Европског да се попнемо и да поново обрадујемо нацију. Живим за то, као и остале играчице. Верујем да ћемо да се скупимо и пружимо све да се домогнемо поново одличја. Ипак, морамо да размишљамо о невероватном броју утакмица иако смо навикнуте на то.

Шлагворт и прелазак на клупску сцену и вашу сезону у Италији, завршену недавно. Пет утакмица против Конељана и на крају, Скудето у рукама ривалки?

- На почетку сезоне на првом састанку са председницом клуба као таргет смо ставили полуфинале Лиге шампиона и шта бисмо могли још од трофеја. И тако је била конципирана екипа, све велика имена, али изнад свега, “велики” људи и енергија која нас је пратила. Лига, утакмице биле су језиве. Плеј-оф страшно тежак. Не тражим алиби, далеко од тога, ми смо себи комликовале живот. Са Скандићијем, који јесте одлична екипа, утакмице по 3:2, током сезоне исто, већина је ишла у тих пет сетова. Финале. Конељано је лагано стигао, далеко од тога да нису добра екипа. А ми са друге стране већ потрошени, више ментално. Наравно да остаје жал за трофејом, али дале смо се и више од двеста одсто. Јесте ми криво што нисмо успеле, али партије и цела сезона је била некако горе-доле. Не могу да будем незадовољна.

Још у току сезоне, било је прича да се селите у Езачибаши, мењате и земљу, клуб, има ли истине у томе?

- Десет година сам у Италији, и могу да кажем да ми је друга кућа, много пријатеља имам, не само из одбојке, много лепих ствари сам доживела у тој земљи. Размишљала сам, треба ми промена. Јесте ово и најбоља лига и све у суперлативу, али знате у 30 – им… И решила сам да променим нешто. Потписала сам уговор са Езачибашијем и јако се радујем. Стварно се надам да ћу заједно са Тићом (оп. аут. Тијаном Бошковић) коначно успети да донесем трофеје клубу.

А измичу им стално, иако имају сваке године одличну екипу, последњи у Лиги шампиона, Вакифбанк је одбранио титулу?

- Гледала сам, али заиста је незахвално коментарисати. Једно је када си посматрач, да сад нешто мудрујем, друго када си на терену. Езачибаши је имао невероватну сезону, сигурно да је “мирисало” на то да могу да свргну са трона Вакифбанк. Али, то су такве утакмице где један лош тренутак, буквално једна пропуштена лопта, напад, одлучују. То су моћне екипе, које се надмудрују. Исто је било и са мојом у тим мечевима и у Серији А и Лиги шампиона. Конкретно тај кикс против Вакифа у Истанбулу, не да нас је скупо коштао, него. Повратка није било!

Насмејала се „Јоле” на крају у жељи да фокус врати на почетак и репрезентацију, пре свега млађе играчице:

- Посматрала сам их, одличне су. Сигурно да је појединим потребно искуство, многе већ и имају, али баш добро раде. Видим и да је лига у Србија све јача. Све то када се поклопи, успех је неминован.