Jovana Stevanović stigla u Beograd: Leto obojeno zlatom

Skinula je Jovana Stevanović „Čizmu” i brzo obula patike i dobro poznati dres reprezentacije Srbije. U Beogradu je sada već bivši bloker Vero Volej Monce, željna je rada sa svetskim šampionkama, i ona je bila deo bajke iz 2022. godine. Istovremeno, ne krije trofejna “15” da je ova sezona u Italiji bila iscrpljujuća i da joj je mali predah neophodan.

U danu kada selektor Đovani Gvideti razmišlja o spisku za prvi vikend Lige nacija u Antaliji, startuju „bronzane” 31.maja protiv Amerike, potom ih očekuju dueli sa Turskom, Poljskom i Kanadom, bloker plavih je posvećena treninzima. Otkriva za Sportski žurnal kakav je dogovor sa selektor Gvidetijem, kada će ona „uskočiti“  za mečeve u VNL, u kakvom raspoloženju čeka Evropsko ali i poslednji, ali najvažniji „pik”, olimpijske kvalifikacije za Pariz 2024. godine.

- Trenirala sam otkako sam došla, u petak počinjem sa ekipom. Liga nacija, moram da kažem izuzetno iscrpljujuće takmičenje, uvek ima težinu. Ove pogotovu zbog bodova koji su važni i koji mogu da znače upravo za odlazak na Igre u Parizu. Pričala sam sa selektorom Gvidetijem, njegova želja je bila da igram prvi vikend u Turskoj. Ipak, zamolila sam ga da preskočim i izašao mi je u susret. Počinjem od drugog turnira – kaže Jovana Stevanović, na početku razgovora. 

Od pomenute Lige nacija, preko Šampionata Starog kontinenta, najveće planetarne smotre u Parizu, Vas prožima samo jedno, “zlato”, zar ne?

- Svako takmičenje je važno, i ako gledamo Ligu nacija, želja jeste finalni turnir, želja jeste i medalja. Zašto ne i zlatna. Da počnemo od toga (smeh). Mada, treba imati u vidu da će i ove godine ekipe, možda ne prvog vikenda, ali već idućeg, igrati u najjačim sastavima, jer je VNL postala maltene kao svetsko prvenstvo. Sigurno da nam je plan da ostanemo među prvim timovima u tom poretku.

U kom smeru Vi razmišljate, da li smete o Parizu ili?

- Da odradimo maksimalno ovo leto. Ali priznajem, meni jeste fokus Pariz. Ali do njega moramo da napravimo baš dosta sitnih koraka i strpljivo da radimo i da stvaramo. Činjenica je da nam nedostaje samo to najsjajnije odličje sa velikih takmičenja. Ali samouverenosti nam nikada nije manjkalo, zato i imamo ovakve rezultate, i zato što radimo bespoštedno svake godine.

Prošle godine ste jasno i glasno rekli posle odbrane trona na Svetskom, „vidimo“ se sledećeg leta na balkonu. Kada je prvi pohod?

- Kao što sam  rekla, balkon nam je omiljeno mesto. Nadam se da ćemo već posle Evropskog da se popnemo i da ponovo obradujemo naciju. Živim za to, kao i ostale igračice. Verujem da ćemo da se skupimo i pružimo sve da se domognemo ponovo odličja. Ipak, moramo da razmišljamo o neverovatnom broju utakmica iako smo naviknute na to.

Šlagvort i prelazak na klupsku scenu i vašu sezonu u Italiji, završenu nedavno. Pet utakmica protiv Koneljana i na kraju, Skudeto u rukama rivalki?

- Na početku sezone na prvom sastanku sa predsednicom kluba kao target smo stavili polufinale Lige šampiona i šta bismo mogli još od trofeja. I tako je bila koncipirana ekipa, sve velika imena, ali iznad svega, “veliki” ljudi i energija koja nas je pratila. Liga, utakmice bile su jezive. Plej-of strašno težak. Ne tražim alibi, daleko od toga, mi smo sebi komlikovale život. Sa Skandićijem, koji jeste odlična ekipa, utakmice po 3:2, tokom sezone isto, većina je išla u tih pet setova. Finale. Koneljano je lagano stigao, daleko od toga da nisu dobra ekipa. A mi sa druge strane već potrošeni, više mentalno. Naravno da ostaje žal za trofejom, ali dale smo se i više od dvesta odsto. Jeste mi krivo što nismo uspele, ali partije i cela sezona je bila nekako gore-dole. Ne mogu da budem nezadovoljna.

Još u toku sezone, bilo je priča da se selite u Ezačibaši, menjate i zemlju, klub, ima li istine u tome?

- Deset godina sam u Italiji, i mogu da kažem da mi je druga kuća, mnogo prijatelja imam, ne samo iz odbojke, mnogo lepih stvari sam doživela u toj zemlji. Razmišljala sam, treba mi promena. Jeste ovo i najbolja liga i sve u superlativu, ali znate u 30 – im… I rešila sam da promenim nešto. Potpisala sam ugovor sa Ezačibašijem i jako se radujem. Stvarno se nadam da ću zajedno sa Tićom (op. aut. Tijanom Bošković) konačno uspeti da donesem trofeje klubu.

A izmiču im stalno, iako imaju svake godine odličnu ekipu, poslednji u Ligi šampiona, Vakifbank je odbranio titulu?

- Gledala sam, ali zaista je nezahvalno komentarisati. Jedno je kada si posmatrač, da sad nešto mudrujem, drugo kada si na terenu. Ezačibaši je imao neverovatnu sezonu, sigurno da je “mirisalo” na to da mogu da svrgnu sa trona Vakifbank. Ali, to su takve utakmice gde jedan loš trenutak, bukvalno jedna propuštena lopta, napad, odlučuju. To su moćne ekipe, koje se nadmudruju. Isto je bilo i sa mojom u tim mečevima i u Seriji A i Ligi šampiona. Konkretno taj kiks protiv Vakifa u Istanbulu, ne da nas je skupo koštao, nego. Povratka nije bilo!

Nasmejala se „Jole” na kraju u želji da fokus vrati na početak i reprezentaciju, pre svega mlađe igračice:

- Posmatrala sam ih, odlične su. Sigurno da je pojedinim potrebno iskustvo, mnoge već i imaju, ali baš dobro rade. Vidim i da je liga u Srbija sve jača. Sve to kada se poklopi, uspeh je neminovan.