ТАЈМ-АУТ: Превладао здрав разум

После хаоса у Новом Саду, синоћ на Бањици је превладао здрав разум. Све је завршено, онако како је требало од почетка, спортски, где је играчко умеће и надахнуће у датом тренутку у првом плану, а не било шта друго.

Свака част и Милошу и Ђорђу Јевтићу на обављеном послу, иако су убачени у узаврео котао атмосфере створене пре и око утакмице.

Спорт је победио, владали су сви собом и наметнутом им ситуацијом, што не можемо рећи у овом плеј –офу и за помоћника директора за судијска питања, Зорана Тијанића, добрим делом кривца за све оне ружније сцене које смо послали са рукомета, уочи дуела на Бањици.

На срећу, у недељу у Новом Саду, у првом дуелу Војводине и Партизана нико није повређен као у дуелима полуфинала, али толики број поцрвенелих и поплавелих, уз рекордан број искључења, општу тучу – тешко се може назвати нормалним и регуларним, поготово како је то устврдио после полуфиналних дуела.

И, да се разумемо, нису играчи ништа криви, били су само инструмент, кап у мору, Тијанићевог (не)чињења, али и њему надређених.

Не знамо да ли ће нас поново почастити новим штурим саопштењем чији садржај вређа интелигенцију сваког играча, тренера, рукометног човека, који је макар само ове сезоне уложио време, енергију, зној, труд, за овај спорт..

После полуфинала, јавности је стављено до знања да је приговор јачи прекршај (плави картон, две утакмице не играња Павловића), од старта који је за последицу имао прелом руке (2 минута), удаљавања од терена мерено месецима, лишавања повременог репрезентативца могућности да заигра три финала, повреда друга два (прекршаји без казни) или несанкционисаних стартова над још двојицом... Све то „спаковано“ у „клубови се нису жалили”, „било је пропуста у кажњавању грубих фаулова, али те грешке ни у ком случају нису довеле до нерегуларности”, „скренута је пажња”, „догађа се” и уредно су „пропусти“ награђени са још два делегирања за финале и „шминком” под видом контроле суђења (прве у сезони) на мушком.

А, ваљда је већ све претходно било довољно да помоћник директора за судијска питања самоиницијативно предузме нешто, као што је у неколико наврата прошле сезоне, при том то и значајно подвлачећи у решењима, па смо имали ситуацију да је због пропуста на утакмицама скоро цео тадашњи УО судијске организације био под суспензијом.

После свега што се догодило у Панчеву, буре излива незадовољства, изречених тешких речи, послати исти судијски пар (ма како се звали) на први финални дуел на Сланој бари, је већ само по себи била потенцијална „бомба” чије последице смо видели, нажалост, у 26. минуту, а потом и толико „закували” атмосферу уочи дуела на Бањици да је више било питање да ли ће се завршити, а не ко ће да победи. На срећу, завршио се и то онако како треба, спортски.

Синоћ смо видели да је могуће и да у Србији постоји више од два судијска пара која могу да деле правду на тако захтевним утакмицама или је Тијанићево пређашње делегирање било  само последица тоталног хаоса у судијској организацији која је недавно остала и без председника (поднео оставку). Да, једног искусног сте се сетили у „пет до 12”,  пред синоћни дуел, после игнорисања током сезоне. Па није ни чудо што су Вас „откачили” у „12 и минут”... (наводно су се захвалила још два пара, а Ви у „врео котао” бацили Јевтиће).

Истовремено су два „на хлађењу” или суде бараж за улазак у елиту иако су, на званичном гласилу Савеза добиле честитке за одлично обављен посао у полуфиналу женске Лиге Европе, потом, после свега и другу утакмицу женског финала.

Драги играчи, тренери, рукометни људи, клубови, опростите нам, ви очигледно у тој причи нисте били  битни. Само, зашто ћутите?

Какву поруку таквим чињењем шаљемо клинцима који би да тренирају рукомет? Право има Дарио Кржељ, после  сцена попут оних неће желети. Који тренер од међународног угледа, Богу хвала имамо их ове сезоне, камо ли играч, ће још пожелети да дође у српски рукомет и доживљава такве сцене?

Бојимо се да неће ни један, а да ће главом без обзира побећи и они који су ту, после чега можемо само да угасимо светло.

Ипак, после синоћње утакмице остала је нада да нисмо потпуно потонули.