TAJM-AUT: Prevladao zdrav razum

Posle haosa u Novom Sadu, sinoć na Banjici je prevladao zdrav razum. Sve je završeno, onako kako je trebalo od početka, sportski, gde je igračko umeće i nadahnuće u datom trenutku u prvom planu, a ne bilo šta drugo.

Svaka čast i Milošu i Đorđu Jevtiću na obavljenom poslu, iako su ubačeni u uzavreo kotao atmosfere stvorene pre i oko utakmice.

Sport je pobedio, vladali su svi sobom i nametnutom im situacijom, što ne možemo reći u ovom plej –ofu i za pomoćnika direktora za sudijska pitanja, Zorana Tijanića, dobrim delom krivca za sve one ružnije scene koje smo poslali sa rukometa, uoči duela na Banjici.

Na sreću, u nedelju u Novom Sadu, u prvom duelu Vojvodine i Partizana niko nije povređen kao u duelima polufinala, ali toliki broj pocrvenelih i poplavelih, uz rekordan broj isključenja, opštu tuču – teško se može nazvati normalnim i regularnim, pogotovo kako je to ustvrdio posle polufinalnih duela.

I, da se razumemo, nisu igrači ništa krivi, bili su samo instrument, kap u moru, Tijanićevog (ne)činjenja, ali i njemu nadređenih.

Ne znamo da li će nas ponovo počastiti novim šturim saopštenjem čiji sadržaj vređa inteligenciju svakog igrača, trenera, rukometnog čoveka, koji je makar samo ove sezone uložio vreme, energiju, znoj, trud, za ovaj sport..

Posle polufinala, javnosti je stavljeno do znanja da je prigovor jači prekršaj (plavi karton, dve utakmice ne igranja Pavlovića), od starta koji je za posledicu imao prelom ruke (2 minuta), udaljavanja od terena mereno mesecima, lišavanja povremenog reprezentativca mogućnosti da zaigra tri finala, povreda druga dva (prekršaji bez kazni) ili nesankcionisanih startova nad još dvojicom... Sve to „spakovano“ u „klubovi se nisu žalili”, „bilo je propusta u kažnjavanju grubih faulova, ali te greške ni u kom slučaju nisu dovele do neregularnosti”, „skrenuta je pažnja”, „događa se” i uredno su „propusti“ nagrađeni sa još dva delegiranja za finale i „šminkom” pod vidom kontrole suđenja (prve u sezoni) na muškom.

A, valjda je već sve prethodno bilo dovoljno da pomoćnik direktora za sudijska pitanja samoinicijativno preduzme nešto, kao što je u nekoliko navrata prošle sezone, pri tom to i značajno podvlačeći u rešenjima, pa smo imali situaciju da je zbog propusta na utakmicama skoro ceo tadašnji UO sudijske organizacije bio pod suspenzijom.

Posle svega što se dogodilo u Pančevu, bure izliva nezadovoljstva, izrečenih teških reči, poslati isti sudijski par (ma kako se zvali) na prvi finalni duel na Slanoj bari, je već samo po sebi bila potencijalna „bomba” čije posledice smo videli, nažalost, u 26. minutu, a potom i toliko „zakuvali” atmosferu uoči duela na Banjici da je više bilo pitanje da li će se završiti, a ne ko će da pobedi. Na sreću, završio se i to onako kako treba, sportski.

Sinoć smo videli da je moguće i da u Srbiji postoji više od dva sudijska para koja mogu da dele pravdu na tako zahtevnim utakmicama ili je Tijanićevo pređašnje delegiranje bilo  samo posledica totalnog haosa u sudijskoj organizaciji koja je nedavno ostala i bez predsednika (podneo ostavku). Da, jednog iskusnog ste se setili u „pet do 12”,  pred sinoćni duel, posle ignorisanja tokom sezone. Pa nije ni čudo što su Vas „otkačili” u „12 i minut”... (navodno su se zahvalila još dva para, a Vi u „vreo kotao” bacili Jevtiće).

Istovremeno su dva „na hlađenju” ili sude baraž za ulazak u elitu iako su, na zvaničnom glasilu Saveza dobile čestitke za odlično obavljen posao u polufinalu ženske Lige Evrope, potom, posle svega i drugu utakmicu ženskog finala.

Dragi igrači, treneri, rukometni ljudi, klubovi, oprostite nam, vi očigledno u toj priči niste bili  bitni. Samo, zašto ćutite?

Kakvu poruku takvim činjenjem šaljemo klincima koji bi da treniraju rukomet? Pravo ima Dario Krželj, posle  scena poput onih neće želeti. Koji trener od međunarodnog ugleda, Bogu hvala imamo ih ove sezone, kamo li igrač, će još poželeti da dođe u srpski rukomet i doživljava takve scene?

Bojimo se da neće ni jedan, a da će glavom bez obzira pobeći i oni koji su tu, posle čega možemo samo da ugasimo svetlo.

Ipak, posle sinoćnje utakmice ostala je nada da nismo potpuno potonuli.