Зоран Кунтић афирмисао се у Спартаку и Војводини, квалитет је посебно потврдио у Ференцварошу који је голом против Андерлехта у Бриселу одвео у Куп европских шампиона.
Сваког првог или другог дана пролећа Кунтић гаси свећице на рођенданској торти. Нанизао их је 56, нека их буде још толико. Некадашњи нападач не воли да се каже да припада последњој сјајној генерацији Спартака, јер Голубови су и пре и после њега умели високо да лете.
- Матични клуб ми је Спартак, а рођен сам у Старом Жеднику. Играо сам у суботичком клубу од пионира и доживљавам га својим - каже Кунтић.
Зоран је био је део генерације Голубова која је 1986. постала прволигаш СФР Југославије и на старту нове сезоне играла нерешено са Црвеном звездом у Суботици.
- Тадашња Прва лига била је изузетно такмичење. Амбиције су нам биле да изборимо опстанак, ако урадимо и више онда одлично.
Заједно са Кунтићем за Суботичане су играли Зоран Чава Димитријевић, Јовица Колб, Радосав Никодијевић. Био је ту и Живко Слијепчевић, па голман Зоран Варводић и још један број познатих и признатих играча. И све у време када се велика пажња пружала другарству и пријатељству.
- Радо се сећам тих времена. Све су то били сјајни људи и играчи. Велики број њих био је из Суботице или околине. Били су још Рудолф Рафаи, Драган Мирановић, Живко Слијепчевић, Ђерђ Сабо... Никада се у Суботици није гледало по вери, нацији, боји коже, језику или некој другој подели. Била су то златна времена и запажени резултати Спартака.
Отишао је са севера Бачке у Јужну Кореју (ПОСКО Атомс), затим у Мађарску (Кечкемет, Ференцварош, Вашаш, Видеотон) и на Кипар (АЕК Ларнака). Најзначајније име је велики Ференцварош. У квалификацијама за Лигу шампиона у сезони 1995/96. мађарски великан је елиминисао Андерлехт (1:0, 1:1).
- Не може се поредити она и данашња Лига шампиона. Тада је било само 16 учесника, подељених у четири групе, играли су само прваци. Били смо велики аутсајдери против Белгијанаца. Они су имали много шанси, наш голман је бранио фантастично. Издржали смо. Ушли смо у групу са Реалом, Ајаксом и Грахоперсом.
Кунтић је испуњен док размишља о иностраној каријери, а многи су веровали да су на домаћем терену за њега као препоручени Црвена звезда или Партизан.
- Говорили су да имам брзину по којој сам се издвајао, као и по дриблинзима. Међутим, на почетку каријере у Скопљу доживео сам тешку повреду колена. Многи лекари говорили су да сам завршио са фудбалом, да се окренем ка школи. Отишао сам код чувеног Небојше Поповића у Бањалуку. Као врхунски лекар и некадашњи спортиста он је увидео да жарко желим да наставим да играм, успешно ме је оперисао. Можда нисам постигао оно што се од мене очекивало, али и то је судбина.
По завршетку каријере Зоран се посветио се тренерском и директорском позиву. Водио је с клупе Ференцварош, Хајдук из Куле, Звијезду из Градачца.
- Био сам прво спортски директор Суботичана. После искуства као шеф струке пуне три године провео сам као скаут у Ференцварошу, а у последње време сам у ТСЦ-у. Клуб из Бачке Тополе има визију, стабилне финансије и стално расте. У разговору са власником ТСЦ-а Јаношем Жемберијем сложили смо се да сада могу највише да пружим фудбалу. Даћу максимум да, уз добре резултате прве екипе, имамо добар рејтинг наше академије и да ту стасавају таленти који ће израсти у окоснице сениорског тима – закључио је Кунтић.
ШЕРИФ ПРИМЕР НАШИМ КЛУБОВИМА
Црвена звезда ће од септембра трећи пут играти у Лиги шампиона, више пута у европској елити био је Динамо из Загреба, Партизан има два учешћа...
- У последње три године много сам путовао по просторима наше некадашње заједничке државе. Шериф може да буде пример за све. Молдавски клуб годинама је у групној фази УЕФА такмичења, иако има мањи буџет од већине учесника европских такмичења. Динамо и Црвена звезда наговештају боља времена и код нас. Некада се са мало средстава може много урадити – сматра Зоран Кунтић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
