Zoran Kuntić afirmisao se u Spartaku i Vojvodini, kvalitet je posebno potvrdio u Ferencvarošu koji je golom protiv Anderlehta u Briselu odveo u Kup evropskih šampiona.
Svakog prvog ili drugog dana proleća Kuntić gasi svećice na rođendanskoj torti. Nanizao ih je 56, neka ih bude još toliko. Nekadašnji napadač ne voli da se kaže da pripada poslednjoj sjajnoj generaciji Spartaka, jer Golubovi su i pre i posle njega umeli visoko da lete.
- Matični klub mi je Spartak, a rođen sam u Starom Žedniku. Igrao sam u subotičkom klubu od pionira i doživljavam ga svojim - kaže Kuntić.
Zoran je bio je deo generacije Golubova koja je 1986. postala prvoligaš SFR Jugoslavije i na startu nove sezone igrala nerešeno sa Crvenom zvezdom u Subotici.
- Tadašnja Prva liga bila je izuzetno takmičenje. Ambicije su nam bile da izborimo opstanak, ako uradimo i više onda odlično.
Zajedno sa Kuntićem za Subotičane su igrali Zoran Čava Dimitrijević, Jovica Kolb, Radosav Nikodijević. Bio je tu i Živko Slijepčević, pa golman Zoran Varvodić i još jedan broj poznatih i priznatih igrača. I sve u vreme kada se velika pažnja pružala drugarstvu i prijateljstvu.
- Rado se sećam tih vremena. Sve su to bili sjajni ljudi i igrači. Veliki broj njih bio je iz Subotice ili okoline. Bili su još Rudolf Rafai, Dragan Miranović, Živko Slijepčević, Đerđ Sabo... Nikada se u Subotici nije gledalo po veri, naciji, boji kože, jeziku ili nekoj drugoj podeli. Bila su to zlatna vremena i zapaženi rezultati Spartaka.
Otišao je sa severa Bačke u Južnu Koreju (POSKO Atoms), zatim u Mađarsku (Kečkemet, Ferencvaroš, Vašaš, Videoton) i na Kipar (AEK Larnaka). Najznačajnije ime je veliki Ferencvaroš. U kvalifikacijama za Ligu šampiona u sezoni 1995/96. mađarski velikan je eliminisao Anderleht (1:0, 1:1).
- Ne može se porediti ona i današnja Liga šampiona. Tada je bilo samo 16 učesnika, podeljenih u četiri grupe, igrali su samo prvaci. Bili smo veliki autsajderi protiv Belgijanaca. Oni su imali mnogo šansi, naš golman je branio fantastično. Izdržali smo. Ušli smo u grupu sa Realom, Ajaksom i Grahopersom.
Kuntić je ispunjen dok razmišlja o inostranoj karijeri, a mnogi su verovali da su na domaćem terenu za njega kao preporučeni Crvena zvezda ili Partizan.
- Govorili su da imam brzinu po kojoj sam se izdvajao, kao i po driblinzima. Međutim, na početku karijere u Skoplju doživeo sam tešku povredu kolena. Mnogi lekari govorili su da sam završio sa fudbalom, da se okrenem ka školi. Otišao sam kod čuvenog Nebojše Popovića u Banjaluku. Kao vrhunski lekar i nekadašnji sportista on je uvideo da žarko želim da nastavim da igram, uspešno me je operisao. Možda nisam postigao ono što se od mene očekivalo, ali i to je sudbina.
Po završetku karijere Zoran se posvetio se trenerskom i direktorskom pozivu. Vodio je s klupe Ferencvaroš, Hajduk iz Kule, Zvijezdu iz Gradačca.
- Bio sam prvo sportski direktor Subotičana. Posle iskustva kao šef struke pune tri godine proveo sam kao skaut u Ferencvarošu, a u poslednje vreme sam u TSC-u. Klub iz Bačke Topole ima viziju, stabilne finansije i stalno raste. U razgovoru sa vlasnikom TSC-a Janošem Žemberijem složili smo se da sada mogu najviše da pružim fudbalu. Daću maksimum da, uz dobre rezultate prve ekipe, imamo dobar rejting naše akademije i da tu stasavaju talenti koji će izrasti u okosnice seniorskog tima – zaključio je Kuntić.
ŠERIF PRIMER NAŠIM KLUBOVIMA
Crvena zvezda će od septembra treći put igrati u Ligi šampiona, više puta u evropskoj eliti bio je Dinamo iz Zagreba, Partizan ima dva učešća...
- U poslednje tri godine mnogo sam putovao po prostorima naše nekadašnje zajedničke države. Šerif može da bude primer za sve. Moldavski klub godinama je u grupnoj fazi UEFA takmičenja, iako ima manji budžet od većine učesnika evropskih takmičenja. Dinamo i Crvena zvezda nagoveštaju bolja vremena i kod nas. Nekada se sa malo sredstava može mnogo uraditi – smatra Zoran Kuntić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
